Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će se izbori u zemlji održati između kraja septembra i sredine novembra 2026. godine. On je to saopštio tokom emitovanja na Radio-televiziji Srbije.

Prema rečima Vučića, nakon izbora Srbija bi trebalo da obezbedi "jasnu većinu" koja će sprovesti svoj politički plan i program. On je takođe izjavio da je spreman za dijalog sa političkim protivnicima "sa ili bez kamera", iako je optužio demonstrante da održavaju "neregistrovane" demonstracije i blokiraju ulice.

U suštini, izjava Vučića znači da Srbija ulazi u produženi predizborni ciklus na pozadini protestnih aktivnosti, pritiska u vezi sa energetskom kompanijom NIS, debata o stanju demokratije i očekivanja u vezi sa budućim evropskim kursom zemlje.

Politička pozadina za izbore ostaje napeta. Masovni studentski i građanski protesti počeli su nakon urušavanja nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, u kojem je poginulo 16 osoba. Protestanti povezuju tragediju sa korupcijom i nemarom u sprovođenju infrastrukturnih projekata.

Međutim, na najnovijim lokalnim izborima u 10 opština i gradova pobedila je koalicija stranaka predvođena Srpskom naprednom strankom.

Srpska napredna stranka ostaje glavni politički igrač u zemlji. Nakon parlamentarnih izbora 2023. godine, lista "Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane" osvojila je 129 mesta u Skupštini Srbije od 250 mesta. Opoziciona koalicija "Srbija protiv nasilja" osvojila je 65 mandata, Socijalistička partija Srbije 18, koalicije NADA i "Mi smo glas naroda" po 13, a još 12 mandata pripalo je strankama nacionalnih manjina.

Vučić obavlja dužnost predsednika Srbije od 2017. godine. Pre toga je bio premijer zemlje, a de fakto dominacija njegovog političkog bloka u srpskoj politici traje od 2012. godine. 2022. godine Vučić je ponovo izabran za drugi predsednički mandat.

Prognoze u vezi sa ishodom budućih izbora za sada su oprezne. Formalno, vladajuća stranka zadržava administrativnu prednost, široku mrežu na terenu, kontrolu nad značajnim delom političkog dnevnog reda i jaku poziciju u parlamentu. Međutim, protestni pokret, posebno studentski pokret, postao je značajan novi faktor u srpskoj politici. Dušan Vučićević, profesor na Fakultetu političkih nauka, rekao je za AP da studenti mogu očekivati "odličan rezultat" na predstojećim izborima i da su, prvi put, formirali političku grupu sposobnu da izazove Srpsku naprednu stranku i samog Vučića.

Međutim, ključno pitanje biće format učešća opozicije. Ako se studentski pokret, građanske inicijative i parlamentarna opozicija usklade u koordinaciji, izbori bi mogli da se pokažu kao najveći izazov za vladu u poslednjih nekoliko godina. Ako, međutim, opozicioni tabor deluje fragmentisano, Srpska napredna stranka će i dalje imati velike šanse da zadrži većinu.