Samit EU–Zapadni Balkan održaće se u Tivtu, Crna Gora, 5. juna. Ovo će biti prvi put da se samit održava u Crnoj Gori i očekuje se da će biti jedan od najznačajnijih političkih događaja u regionu 2026. godine. Događaj će se održati u Porto Crnoj Gori, a gradske vlasti već pripremaju privremena ograničenja saobraćaja, izmene u pristupu i pojačane bezbednosne mere.

Crnogorski predsednik Jakob Milatović i predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta uputili su zajedničke pozive liderima zemalja EU i država Zapadnog Balkana. Samit će okupiti evropske lidere u vreme kada je politika proširenja ponovo visoko na dnevnom redu EU.

Očekuje se da će na samitu učestvovati zemlje članice EU i šest zemalja Zapadnog Balkana: Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija.

Upravo ove šest privreda tradicionalno čine deo formata EU–Zapadni Balkan, koji se koristi za razgovor o evropskoj integraciji regiona, reformama, bezbednosti, infrastrukturi, energiji i ekonomskoj konvergenciji sa EU.

Lokalne vlasti su ranije izvestile o dolasku više od 30 evropskih delegacija, iako konačan broj može biti veći ako se uzmu u obzir predstavnici institucija EU, država članica EU, zemalja u regionu i pratećih timova.

Za Crnu Goru je domaćinstvo samita od posebnog značaja. Milatović ga je opisao kao istorijski trenutak, jer zemlja prvi put organizuje tako značajan sastanak između Evropske unije i Zapadnog Balkana.

Tivat će raditi po posebnim aranžmanima u vezi sa forumom.

4. i 5. juna očekuju se privremena saobraćajna ograničenja, pojačane bezbednosne mere i promene u pristupu u zoni Porto Crna Gora, gde će se samit održati. Moguće su kratkotrajne obustave saobraćaja, pre svega na trasi od aerodroma Tivat do centra grada, kao i posebni režimi saobraćaja u ulicama Arsenalska i Isterska.

Neka parkirališta će biti privremeno zatvorena, a aerodrom Tivat će prilagoditi svoje poslovanje zahtevima međunarodnog foruma. Vlasti takođe razmatraju izmene školskih rasporeda 4. i 5. juna i pripremaju kulturni program za stanovnike i posetioce na gradskoj rivi 4. juna.

Glavna politička tema samita je evropska perspektiva Zapadnog Balkana.

Na pozadini rata u Ukrajini, pojačane geopolitičke konkurencije i želje EU da ubrza proširenje, region se ponovo našao u centru pažnje u Briselu. Crna Gora i Albanija se smatraju najudaljenijim kandidatima za pristup EU, dok su Srbija, Bosna i Hercegovina,

Kosovo i Severna Makedonija suočavaju se sa složenijom političkom i institucionalnom dinamikom.

Za ekonomiju regiona, samit je važan ne samo kao politički sastanak. Očekuje se da će fokus biti na infrastrukturnoj povezanosti, pristupu evropskim fondovima, energetskoj bezbednosti, zajedničkom regionalnom tržištu, transportnim koridorima i investicijama.