Srpski poljoprivrednici se nadaju povoljnijoj sezoni 2026. godine nakon nekoliko godina suše i nepovoljnih vremenskih uslova. Klimatski rizici ove proleće uglavnom su poštedeli glavne voćne kulture, a proizvođači žitarica takođe očekuju prosečne ili iznadprosečne prinose.

Nakon četiri sušne sezone, poljoprivrednici su prvi put imali mirniji početak godine. Mrazevi krajem maja nisu izazvali značajnu štetu na usevima, a kiše sredinom meseca poboljšale su stanje useva i ojačale očekivanja dobre sezone.

Situacija je posebno povoljna za voćarstvo. Ove godine nepovoljni vremenski uslovi nisu toliko ozbiljno pogodili voćne kulture kao u prethodnim sezonama, i očekuje se izuzetno dobar rod višanja i kajsija. Proizvođači napominju da bi za neke kulture rod mogao čak i da pređe uobičajene nivoe.

Optimizam takođe ostaje među proizvođačima žitarica. Proizvođač pšenice Žarko Kovačević iz Pavlovaca procenjuje da, nakon teškog perioda, poljoprivrednici mogu da očekuju "normalniji" rod, sa potencijalnim prinosima od 6,5–7 tona po hektaru.

Agrarni ekonomisti takođe predviđaju veće prinose, posebno kod pšenice i suncokreta. U 2026. godini ovi usevi su zasađeni na većim površinama nego prethodne godine, delimično zbog smanjenja površina zakučenih kukuruzom i sojom, koje su se poslednjih godina pokazale kao manje otporne na sušu.

Agrarni ekonomista Žarko Galetin veruje da bi Srbija 2026. godine mogla da ostvari prosečan ili čak iznadprosečan prinos.

Prema njegovim rečima, ovo je važno ne samo za poljoprivrednike već i za ekonomiju u celini, jer poljoprivreda, zajedno sa prerađivačkom industrijom, čini oko 10–12% BDP-a zemlje i ove godine mogla bi postati pokretač rasta, a ne teret za ekonomiju.

Poljoprivredni izvoz Srbije u poslednjih pet godina u proseku je iznosio oko 5 milijardi evra godišnje, uvoz oko 3,5 milijardi evra, a trgovinski suficit je obično bio oko 1,5 milijardi evra.