Pobeda mađarske opozicije na parlamentarnim izborima i predstojeća promena vlasti u Budimpešti povećale su neizvesnost u vezi sa sporazumom o istupanju ruskih akcionara iz NIS-a (Naftna industrija Srbije) – kompanija koja upravlja jedinom naftnom rafinerijom u Srbiji u Pančevu i, prema procenama, zadovoljava oko 80% potreba zemlje za gorivom.

Ovo se odnosi na pregovore o preuzimanju 56,15% udela u NIS-u od strane mađarske kompanije MOL, koji je trenutno u vlasništvu entiteta Gazproma

(44,9% u vlasništvu Gazprom nefta i 11,3% u vlasništvu Gazproma). U januaru je MOL objavio potpisivanje obavezujućeg Memoranduma o razumevanju za ovaj posao, kao i činjenicu da razmatra učešće ADNOC-a (UAE) kao manjinskog partnera.

Ključni faktor su rokovi koje je postavio američki OFAC. U martu je MOL saopštio da je dobio produženje licence za pregovore od OFAC-a do 22. maja 2026. godine. Istovremeno, NIS traži produženja za određene dozvole koje mu omogućavaju da nastavi svoje operativne aktivnosti i uvozi sirovine tokom pregovora.

Pitanje cene ostaje osetljivo: uslovi posla nisu zvanično objavljeni. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije je govorio o rasponu do 1 milijarde evra za udeo od 56,15%, dok su neki mediji i analitičke publikacije navodili više procene.

Zašto su mađarski izbori postali faktor rizika

Sama poslovna transakcija zahteva regulatorna odobrenja, uključujući ona od OFAC-a i Srbije. Međutim, promena vlade u Mađarskoj utiče na političku pozadinu i tempo donošenja odluka.

Novi lider, Peter Mađar, javno je izjavio svoju nameru da formira vladu u kratkom roku (uključujući i imenovanje 5. maja kao datuma početka), odnosno nekoliko nedelja pre roka 22. maja. U ovom scenariju, bilo kakve dodatne provere na državnom nivou, sporovi oko transparentnosti uslova ili jednostavna reorganizacija međuvladine koordinacije mogli bi izazvati zastoje.

Najverovatniji osnovni scenario je da će strane pokušati da ispune rok ili zatraže dodatno produženje licence od OFAC-a ako su blizu zaključenja posla. Učesnici na tržištu su već videli ovu praksu produženja u ovom slučaju.

Negativni scenario je produženi pregovarački proces bez jasnog rešenja. U tom slučaju rizici za NIS prestaju da budu pravna apstrakcija i postaju pitanje bezbednosti snabdevanja: režim američkih sankcija je posebno usmeren na istiskivanje ruskih većinskih vlasnika, a svaki prekid licenci komplikuje logistiku i finansiranje nabavke sirovina i poslovanja.

Za Beograd, ovo pretvara pitanje u pitanje energetske bezbednosti. Srpske vlasti su ranije signalizirale da su zainteresovane za povećanje državnog udela u NIS-u, i ukoliko se scenario pogorša, možda će biti potrebne oštrije odluke o vlasničkoj strukturi kako bi se kompanija izvukla iz sankcionog pritiska i sprečio šok na tržištu goriva.