Rok koji je postavio američki Ured za kontrolu stranih sredstava (OFAK) za zaključenje posla sa NIS-om se brzo približava. Međutim, i dalje postoji visok stepen neizvesnosti u vezi sa budućnošću srpske naftne kompanije.

Prema izveštajima srpskih medija, Beograd je uputio predlog mađarskoj kompaniji MOL i čeka odgovor iz Budimpešte. U međuvremenu, sama MOL priznaje da se najteža faza pregovora odnosi ne toliko na komercijalne uslove, koliko na obezbeđivanje odobrenja za posao od američkih i evropskih regulatora u uslovima režima sankcija.

Kontrolišući udeo u NIS-u – oko 56% – i dalje je u rukama ruskih entiteta, zbog čega pozicija ruske strane igra ključnu ulogu u pregovorima. Srbija poseduje oko 30% akcija kompanije i traži garancije da će rafinerija u Pančevu nastaviti sa radom, kao i zaštitu svojih interesa na domaćem energetskom tržištu.

U poslednjih nekoliko dana, imena potencijalnih alternativnih kupaca – Ranka Mimovića i Božoja Karića – takođe su se pojavila u javnosti; međutim, MOL se i dalje smatra glavnim kandidatom.

Pitanje sada više nije samo ko će kupiti NIS, već da li je uopšte moguće zaključiti takav posao pod trenutnim geopolitičkim uslovima.

MOL se čini najrealističnijom opcijom iz nekoliko razloga:

- Mađarska održava radne odnose i sa EU i sa Srbijom;

- kompanija već ima značajnu imovinu u energetskom sektoru u regionu;

- za Budimpeštu, jačanje uticaja na Balkanu u skladu je sa njenom dugoročnom energetskom strategijom.

Međutim, čak i uz političku volju, posao ostaje izuzetno složen. Svi sledeći faktori moraju biti istovremeno uzeti u obzir:

- američke sankcije;

- stav EU;

- interesi Rusije kao najvećeg akcionara;

- energetska bezbednost Srbije.

Upravo zbog toga verovatnoća produženja roka izvan 22. maja deluje prilično velika. U proces je uključeno previše strana, a cena greške za Beograd je veoma visoka: NIS nije samo naftna kompanija, već jedan od ključnih elemenata energetske i ekonomske stabilnosti zemlje.

Kritično je važno za Srbiju da održi neprekidan rad rafinerije u Pančevu i stabilne zalihe goriva, bez obzira na to ko će postati novi većinski akcionar.

Zapravo, priča oko NIS-a postepeno se razvija iz korporativnog posla u značajan geoekonomski slučaj na Balkanu, gde se ukrštaju interesi SAD, EU, Rusije, Mađarske i same Srbije.