Od 1. januara 2026. godine, CBAM mehanizam je ušao u svoju finansijsku fazu, a uvoz električne energije u EU iz zemalja koje nisu članice EU sada podleže novom režimu troškova ugljenika.

Evropska komisija navodi da će se u 2026. godini cena CBAM sertifikata izračunavati kvartalno na osnovu cena na aukcijama EU ETS, a od 2027. godine preći će na nedeljno izračunavanje. Prva zvanična cena za prvo tromesečje 2026. godine objavljena je 7. aprila i iznosila je 75,36 evra po toni CO2.

Za Srbiju ovo predstavlja ozbiljan direktan udarac njenom prethodnom modelu izvoza električne energije u susedne zemlje EU. Prema Instrumentu za praćenje spremnosti za CBAM Zajednice za energiju za 2025. godinu, obim isporuka i tranzita električne energije kroz Srbiju u EU u 2024. godini iznosio je 9,181 milion MWh, sa prosečnom procenjenom cenom CBAM kvote od 66,71 € po MWh.

Potencijalni godišnji trošak po CBAM za uvoznike takve električne energije u EU prelazi 612 miliona evra, što je najviši iznos među državama članicama Energetske zajednice obuhvaćenim kalkulacijom.

Ovaj visok nivo izloženosti povezan je sa strukturom samog srpskog elektroenergetskog sistema.

Odobreni Plan za pravednu energetsku tranziciju Srbije izričito navodi da zemlja ne učestvuje u EU ETS-u i da još uvek nema sopstveni sistem trgovanja emisijama ili sistem oporezivanja stakleničkih gasova. Takođe se navodi da bi uvođenje domaćeg cene ugljenika moglo biti jedan od načina za ublažavanje uticaja CBAM-a. Još jedan faktor je i dalje značajna uloga uglja: Energetska zajednica navodi da je puštanje u rad bloka Kostolac B3 od 350 MW krajem 2024. povećalo kapacitet Srbije za proizvodnju električne energije iz lignita na preko 4,3 GW.

U praksi, to menja logiku trgovanja. Dok se ranije srpska električna energija mogla prodavati EU uglavnom zbog cenovne razlike, trgovci sada takođe moraju da uzmu u obzir ugljenični teret, poreklo električne energije i troškove usaglašenosti. Ovo efektivno smanjuje konkurentnost termoelektrana na ugalj za bazni opterećenje i povećava vrednost hidroenergije, obnovljivih izvora i fleksibilnijih kratkoročnih strategija. Ova promena se poklapa sa još jednom promenom u Srbiji: Od 5. maja 2026. godine SEEPEX će uvesti negativne cene na tržištu za dan unapred, sa donjom granicom od minus 500 evra po MWh, a na intradnevnom tržištu do minus 9.999 evra po MWh, čime će domaće tržište biti slično razvijenim evropskim berzama.

CBAM više ne samo što povećava troškove srpskog izvoza električne energije u EU, već efektivno primorava tržište da se preorijentiše sa trgovanja "količinom" na trgovanje "kvalitetom" megavat-sata. U narednim godinama, najveća vrednost za izvoz neće biti u isporuci bazne električne energije iz uglja kao takve, već u bolje dokumentovanoj, električnoj energiji sa nižim ugljeničnim otiskom i fleksibilnoj isporuci. Ovo takođe znači da će pritisak na Srbiju u pogledu dekarbonizacije, integracije tržišta sa EU i uspostavljanja domaćeg ugljeničnog mehanizma samo rasti.