Strategija upravljanja javnim dugom Srbije do 2030. godine biće izgrađena oko tri cilja: održavanje duga na umerenom nivou, produžavanje roka dospeća zajmova i postepeno smanjenje valutne ranjivosti.

Ključno pitanje za Beograd više nije toliko veličina samog duga, već njegova struktura, pristup tržištu i kvalitet refinansiranja.

Službena fiskalna strategija Srbije za period 2026–2028. predviđa da će dug opšte države iznositi 46,8% BDP-a u 2025. godini, pre nego što padne na 46,5% u 2026, 46,3% u 2027. i 46,2% u 2028. Za centralnu vladu, prognoza za kraj 2028. iznosi 45,7% BDP-a. Ministarstvo finansija eksplicitno navodi da će tokom ovog perioda biti realizovani veliki infrastrukturni projekti, finansirani prvenstveno kroz projektne zajmove.

Istovremeno, Srbija već produžuje svoj dužnički profil. Prema Serbia Business, u martu 2025. godine vlada je izdala obveznice nominovane u dinarima sa rokom dospeća od 10,5 godina u iznosu od 25,2 milijarde dinara, a u trećem kvartalu 2025. godine – 35 milijardi dinara u hartijama od vrednosti nominovanim u dinarima sa rokom dospeća od pet godina, kao i 250 miliona evra u domaćim evroobveznicama sa rokom dospeća od 12 godina. U februaru 2026. godine Beograd je dodatno izdao 15-godišnje evroobveznice na domaćem tržištu sa prinosom od 5,00%, što publikacija smatra delom strategije za pomeranje vrhunca otplate posle kraja decenije.

Zvanični podaci Kancelarije za javni dug pokazuju da je na kraju januara 2026. godine dug centralnog nivoa vlasti iznosio 4,580 triliona dinara, odnosno 41,3% BDP-a, dok je ukupan državni dug iznosio 4,615 triliona dinara, odnosno 41,6% BDP-a. Po stanju na 11. mart 2026. godine, preliminarni javni dug Republike porastao je na 4,618 triliona dinara.

Visok udeo duga u stranoj valuti ostaje glavna struktura slabost. Krajem januara 2026. godine, 79,2% javnog duga Srbije bilo je nominovano u stranoj valuti, uključujući 61,4% u evrima, dok je udeo dinara iznosio svega 20,8%.

Upravo zbog toga strategija do 2030. godine ne fokusira se samo na traženje jeftinijeg finansiranja, već i na smanjenje osetljivosti bilansa na fluktuacije deviznog kursa.

Još jedan ključni element strategije je diverzifikacija baze investitora. Vlasti nameravaju da održe likvidnost domaćeg tržišta, fokusirajući se na referentne indekse uključene u indekse JPMorgan, uz zadržavanje opcije pristupa dubljim stranim tržištima kapitala.

Do 2030. godine, Srbija će najverovatnije kombinovati zaduživanje u evrima radi produženja rokova dospeća sa emisijama u dinarima kako bi poboljšala stabilnost svog portfelja dugova.

Ukupna poruka tržištu je: Beograd ne namerava drastično da smanji svoj nominalni dug, već nastoji da poboljša njegov kvalitet – sa glatkijim rasporedom otplate, dužim rokovima dospeća i smanjenom zavisnošću od stranih valuta.

Ako se ova promena pokaže uspešnom, dužnički profil Srbije će do kraja decenije izgledati održiviji nego što to sam odnos duga prema BDP-u sugeriše.