Rani parlamentarni izbori održani su na Kosovu, treći za manje od godinu i po dana. Prema preliminarnim rezultatima, pokret Samoopredeljenje premijera Albina Kurtija ponovo je na prvom mestu, osvojivši oko 43% glasova.

Na drugom mestu je Demokratska partija Kosova sa oko 21%, a za njom sledi Demokratska liga Kosova sa oko 18%. "Srpska lista", glavna stranka kosovskih Srba, prema procenama Democracy in Action, osvojila je oko 6,4% glasova. Izlaznost je bila niska – manje od 37% – što odražava umor birača od stalnih izbora i produžene političke krize.

Glavni problem za Kurtija je što pobeda ne obezbeđuje stabilnu većinu. Da bi formirao vladu, on će ponovo morati da traži partnere ili da pregovara sa opozicijom. Stoga izbori možda neće rešiti glavno pitanje – stvaranje stabilnih institucija i izlazak iz političke blokade.

Za Srbiju su ovi izbori važni prvenstveno zbog Kurtijevog stava o dijalogu između Beograda i Prištine. Njegova stranka tradicionalno zauzima oštar stav i nije spremna da učini značajne ustupke Srbiji. To znači da brzi napredak u pregovorima posredovanim od strane EU nije verovatan.

Posebno pitanje je predstavljanje srpske zajednice. Ako "Srpska lista" zadrži dominaciju među srpskim strankama, Beograd će i dalje imati važan politički kanal uticaja na severu Kosova i u institucijama Prištine. Ali zbog Kurtijevog tvrdog stava, malo je verovatno da će to brzo smanjiti tenzije.

Za region, ovo je takođe i ekonomsko pitanje. Politička nestabilnost u Prištini koči reforme, ometa pristup međunarodnim sredstvima i komplikuje evropsku agendu. A za Srbiju, ostaje dodatni izvor pritiska iz Brisela, koji će nastaviti da povezuje napredak Beograda ka EU sa normalizacijom odnosa sa Prištinom.

Takođe je važno imati na umu međunarodni kontekst. Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine, ali njegov državni status ostaje samo delimično priznat. Kosovo nije član UN. Mnoge zemlje, uključujući Srbiju, Rusiju, Kinu, Ukrajinu i Španiju, ne priznaju nezavisnost Kosova.

Stoga novi izbori u Prištini nisu samo pitanje unutrašnje politike Kosova. Oni su deo šireg balkanskog pitanja, gde se ukrštaju interesi Srbije, EU, SAD, Rusije, Kine i zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova.