Ukrajina i Srbija nastavljaju rad na Sporazumu o slobodnoj trgovini, što bi mogao da se pokaže kao jedan od najznačajnijih ekonomskih koraka u odnosima između dve zemlje u poslednjih nekoliko godina.

U Beogradu su potpredsednik Vlade Ukrajine za evropsku i evro-atlantsku integraciju, trgovinski predstavnik Ukrajine Taras Kačka, i ministarka trgovine, preduzetništva i saobraćaja Srbije Jagoda Lazarević potpisali zajedničku izjavu o nastavku pregovora o slobodnoj trgovini.

Za Srbiju je ovaj dokument od posebnog značaja: Ukrajina ostaje jedina evropska zemlja sa kojom Beograd još nije potpisao sporazum o slobodnoj trgovini.

Prema Kačci, budući sporazum je važan ne samo za otvaranje tržišta, već i za stvaranje regionalnih proizvodnih lanaca koji će omogućiti kompanijama da udruže resurse iz različitih zemalja i zadrže tarifne preferencije.

Dijagonalna akumulacija porekla u okviru Pan-evro-mediteranske konvencije ima poseban značaj: omogućiće proizvođačima u Ukrajini i Srbiji da koriste sirovine i komponente iz partnerskih zemalja bez gubitka preferencijalnog porekla robe.

Ekonomski deo posete ukrajinske delegacije pratio je Srpsko-ukrajinski poslovni forum, koji su organizovali privredne komore obe zemlje. Predstavnici 30 kompanija učestvovali su na događaju, a forum je poslužio kao platforma za direktan dijalog između privrede, vlada i diplomatskih misija.

U ukrajinskoj delegaciji bio je i Genadij Čižikov, predsednik Ukrajinske privredne komore. Forum su otvorili Taras Kačka, Jagoda Lazarević, Andon Sapundži, ambasador Srbije u Ukrajini, Oleksandir Litvinenko, ambasador Ukrajine u Srbiji, Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije, i Genadij Čižikov, predsednik Ukrajinske privredne komore.

"Za nas je ovaj forum praktična radna platforma. On okuplja predstavnike vlade, diplomatskih misija, privrednih komora i kompanija na jednom mestu. Upravo ovaj format pomaže privredi da pređe od opštih interesovanja do konkretnih kontakata, ugovora i projekata", rekao je Čižikov.

On je naglasio da su predvidivost, jasna pravila i bolji pristup tržištu važni za poslovanje. Prema njegovim rečima, kada se državne agencije i poslovne organizacije kreću u istom pravcu, kompanije dobijaju jači signal za investiranje, poverenje i razvoj bilateralne saradnje. "Srbija je za nas strateški partner na Balkanu", istakao je predsednik Ukrajinske privredne komore.

Čižikov je takođe istakao nedovoljno iskorišćene grupe proizvoda u bilateralnoj trgovini i naveo poljoprivredni sektor, prehrambene proizvode i energiju među prioritetima. Ovo je posebno važno za Srbiju, jer ukrajinska sirovina, poluproizvodi i poljoprivredni proizvodi već igraju ulogu u srpskoj industriji i preradi.

Prema BGNES-u, trgovinska razmena između Srbije i Ukrajine iznosila je 152,8 miliona dolara u prvom kvartalu 2026. godine. Srbija je zabeležila trgovinski suficit od 36,8 miliona dolara, dok su izvozi pokrili 163,4% uvoza.

Krajem 2025. godine, trgovinska razmena iznosila je 442,2 miliona dolara: srpski izvoz u Ukrajinu dostigao je 202,9 miliona dolara, dok su uvozi iz Ukrajine iznosili 239,3 miliona dolara.

Glavna srpska izvozna roba u Ukrajinu su električna energija, mineralna i hemijska đubriva, pneumatici i drugi industrijski proizvodi. Među robama uvezenim iz Ukrajine su poluproizvodi od valjanog čelika, ruda gvožđa i zamrznute maline.

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, ranije je istakao da komore dveju zemalja uživaju "izvanredne bilateralne odnose", utvrđene memorandumom o saradnji potpisanim pre tri godine u Beogradu.

Prema njegovim rečima, Privredne komore Srbije i Ukrajine već imaju iskustva u organizovanju poslovnih foruma, B2B pregovora, onlajn poslovnih misija i zajedničkih saopštenja o složenim pitanjima.