Srbija bi mogla da se suoči sa novom komplikacijom na svom putu ka članstvu u EU zbog sve većih vojnih i investicionih veza sa Kinom. Blumberg izveštava daje da zvaničnici u Briselu veruju da bi dalji rast kineskih investicija i produbljivanje odbrambenih veza Beograda sa Pekingom moglo da ugrozi šanse Srbije za pristup Evropskoj uniji.

Poslednjih godina, Kina je postala glavni dobavljač oružja za Srbiju.

Agencija navodi podatke koji pokazuju da je u periodu od 2021. do 2025. godine Kina činila 61% uvoza oružja u Srbiju, Francuska 12%, Rusija 7%, Belorusija 5,7%, a ostali dobavljači zajedno 14,3%. Ove procene se poklapaju sa publikacijama zasnovanim na bazi podataka SIPRI, koja navodi Srbiju kao 37. najvećeg uvoznika oružja u svetu, pri čemu se udeo Kine u njenom uvozu takođe procenjuje na 61%.

Nova kritika je izazvana ne samo investicijama, već i nabavkom kineskih sistema naoružanja. Srbija je potvrdila kupovinu kineskih vazdušnih raketa klase vazduh-vazduh, postajući prva evropska zemlja koja je nabavila takvo naoružanje. Ovaj potez je izazvao kritike iz Hrvatske, članice EU i NATO-a, i još jednom je istakao složenost srpskog modela spoljne politike:

Beograd istovremeno traži članstvo u EU, sarađuje sa NATO-om u partnerskom formatu, održava veze sa Rusijom i aktivno razvija odnose sa Kinom.

Blumberg navodi da se u proteklih deset godina Srbija razvila od destinacije za kineska ulaganja do takozvanog "čeličnog prijatelja" Pekinga.

Kina, sa svoje strane, podržava stav Srbije o Kosovu, dok Beograd podržava stav Pekinga o Tajvanu. U tom kontekstu, Kina je ojačala svoj položaj u sektorima infrastrukture, rudarstva, energetike, industrije i odbrane u Srbiji.

Za Evropsku uniju, problem ne leži u pojedinačnom ugovoru, već u ukupnom smeru. Srbija zvanično ostaje zemlja kandidat za pristupanje EU, ali njene spoljne i odbrambene politike moraju postepeno biti usklađene sa politikama EU.

Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2025. godinu naglašava da pregovore o pristupanju uslovljava napredak u ključnim poglavljima, uključujući vladavinu prava, demokratske institucije i spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku.

Poseban faktor je nizak stepen spremnosti Srbije da u potpunosti uskladi svoju spoljnu politiku sa EU.

Nemačka i druge zemlje EU ranije su naglasile da Beograd mora da pokaže jasniju posvećenost evropskom putu, uključujući usklađivanje sa politikom EU prema Rusiji. U tom kontekstu, jačanje kineske odbrambene prisutnosti predstavlja još jedan argument za kritičare kandidature Srbije za članstvo.

Ipak, Blumberg sugeriše da Brisel možda neće tražiti direktnu konfrontaciju sa Beogradom. EU je trenutno zauzeta ratom u Ukrajini, Bliskim istokom, unutrašnjim sporovima i odnosima sa SAD, dok Srbija ostaje najveće tržište na Zapadnom Balkanu i važan regionalni igrač.

Za Brisel je, dakle, dilema u tome kako da obuzda kineski uticaj, a da pri tome ne izgubi Srbiju zauvek.

Ekonomski aspekt pitanja nije ništa manje važan za Srbiju. Kineske kompanije su uključene u izgradnju puteva, pruga, mostova, industrijskih postrojenja, rudarskih projekata i energetske infrastrukture. Za Beograd, to je brz izvor kapitala i izvođača radova, ali za EU to je i znak rastuće zavisnosti zemlje kandidatke od spoljnog igrača za kojim Brisel smatra sistemskim konkurentom.

Srbija pokušava da održi ravnotežu.

S jedne strane, razvija odnose sa Kinom, koja nudi investicije, političku podršku po pitanju Kosova i spremnost da brzo sprovede velike projekte. S druge strane, EU ostaje glavni trgovinski partner Srbije, najveći izvor investicija i primarno tržište za srpsku industriju. Srbija može da nastavi svoju politiku multivektorstva, ali cena takvog modela raste.