Evropski proizvođači bobičastog voća započeli su sezonu 2026. godine usred naglih fluktuacija temperatura i noćnih mrazeva, što povećava rizike za rod jagoda, maline, kupine i druge useve.

Prema stručnjacima, rani rast biljaka u kombinaciji sa naknadnim mrazom stvara posebno opasnu situaciju za proizvođače bobičastog voća: biljke su već ušle u fazu aktivnog rasta, a noćni pad temperatura može oštetiti cvetove, plodonožja i mlade izdanke. Za proizvođače, to znači ne samo rizik od smanjenog prinosa, već i povećane troškove zaštite useva, uključujući dimnu zavesu, prskanje vodom, pokrivanje biljaka i druge agronomske mere.

Ovo pitanje je posebno osetljivo za Srbiju, jer zemlja ostaje jedan od ključnih evropskih proizvođača i izvoznika maline, naročito u segmentu smrznutog voća. Srpski sektor proizvodnje maline je tradicionalno orijentisan na izvoz, a zemlje EU, posebno Nemačka, ostaju njegova najvažnija tržišta.

Srpski analitičari već nekoliko godina ukazuju na sistemske probleme u ovom sektoru. Prema Institutu za voćarstvo u Čačku, proizvodnja srpske maline postala je manje održiva od 2018–2020. godine zbog klimatskih rizika, starenja plantaža i problema sa kvalitetnim sadnicama. Prolećni mrazevi, ekstremna vrućina i nedostatak padavina direktno utiču na prinos i kvalitet bobica, dok se tradicionalne metode gajenja sve više pokazuju kao neadekvatne.

Zvanična statistika takođe ukazuje na ranjivost poljoprivrednog sektora. Prema preliminarnim podacima Statističkog zavoda Srbije od 5. septembra 2025. godine, proizvodnja maline pala je za 12,2%, dok je proizvodnja višnje pala za 42,3%. Istovremeno, žetva pšenice porasla je za 26,9% na 3,681 milion tona, dok se očekivana proizvodnja kukuruza procenjivala na 4,448 miliona tona, što je za 12,9% manje nego prethodne godine.

Najvažnije poljoprivredne kulture za ekonomiju Srbije ostaju kukuruz, pšenica, suncokret, soja, šećerna repa, maline, šljive, višnje i grožđe. Kukuruz i pšenica čine osnovu proizvodnje useva i stočne hrane; suncokret i soja su važni za industriju ulja i masti i preradu; šećerna repa podržava šećernu industriju; a maline, šljive i višnje imaju veliki značaj za izvoz, preradu i zapošljavanje u ruralnim regionima.

Voćke i bobičasto voće su najosetljivije na prolećne mrazeve – pre svega maline, jagode, brusnice, višnje, slatke višnje, kajsije i šljive.

U poslednjih nekoliko godina sektor maline u Srbiji se preusmerava sa modela intenzivnog rasta na onaj u kojem tehnologija, sertifikovani sadni materijal, navodnjavanje, zaštita od vremenskih stresova, politika sortimenta i kvalitet prerade postaju presudni faktori. Prema stručnjacima iz industrije, buduća konkurentnost Srbije na globalnom tržištu maline zavisiće od sposobnosti proizvođača da se prilagode klimatskim promenama, obnove svoje plantaže i ispune strože zahteve međunarodnih kupaca.