Stambeni fond Crne Gore brzo raste, ali njeno stanovništvo ne. Prema podacima EKPO-a UN, popis iz 2023. godine zabeležio je 392.900 stambenih jedinica u zemlji – 78.200 više nego 2011. godine.U proteklih 12 godina broj stanova i kuća povećao se za oko 26 odsto, dok se broj stanovnika nije promenio i ostao na oko 624.000 ljudi.

Kao rezultat toga, u Crnoj Gori sada ima 627 stanova i kuća na 1.000 stanovnika. To je za oko 21 odsto više od proseka EU.Glavni problem je što se samo 54 odsto stanova i kuća koristi za stalno stanovanje. Oko 46 odsto nekretnina stoji prazno ili se koristi sezonski, kao vikendice ili za turističko iznajmljivanje.

Na primorju je to povezano sa turizmom, stranim kupcima i kratkoročnim iznajmljivanjem. Na severu zemlje razlog je drugačiji: odliv stanovništva i depopulacija.Reprezentativan primer je Žabljak: tamo je broj kuća porastao za više od 30 odsto, dok je stanovništvo opalo za oko 18 odsto.

Za Crnu Goru ovo postaje strukturni problem. Nekretnine i turizam donose brzu dobit, ali ne rešavaju pitanje pristupačnog stanovanja za lokalno stanovništvo. U Budvi, Kotoru, Tivatu i Baru formalno ima dosta stanova, ali postaje sve skuplje tamo stalno živeti.

Glavni zaključak je da se Crna Gora suočava sa paradoksom turističke ekonomije: iako se broj stanova i kuća povećava, pristupačno stanovanje za stalne stanovnike može postati sve ređe.