Plastika u Srbiji jedan je od ključnih proizvodnih sektora u zemlji: sektor obuhvata preko 2.600 kompanija, a izvoz godišnje premašuje 1,2 milijarde evra, sa isporukama u oko 80 zemalja širom sveta.

Sektor obuhvata proizvodnju ambalaže, folije, plastičnih cevi, profila, ploča, građevinskih komponenti, kućnih aparata, tehničkih komponenti, delova za automobilsku industriju, elektroniku, prehrambenu industriju, poljoprivredu i logistiku. Kao rezultat toga, plastika nije samo samostalna izvozna roba, već i vitalna komponenta lanca snabdevanja drugih sektora.

Za Srbiju je ovaj sektor važan prvenstveno kao izvor industrijskog izvoza i zaposlenosti. Za razliku od sektora sirovina, proizvodnja plastičnih proizvoda omogućava stvaranje dodate vrednosti u zemlji, razvoj malih i srednjih preduzeća i zadovoljavanje potražnje velikih industrijskih investitora.

Posebno su važne veze sa automobilskom i elektrotehničkom industrijom. Srbija razvija proizvodnju automobilskih komponenti, kablovskih sistema, rešenja za pakovanje i tehničkih delova, a ovi segmenti zahtevaju stabilnu ponudu plastičnih i polimernih proizvoda. Stoga je razvoj industrije plastike direktno povezan sa industrijskim modelom zemlje.

Zemlje regiona – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i druge susedne ekonomije – ostaju važan tržište za srpske proizvođače. Međutim, geografija izvoza je šira: srpski plastični proizvodi se isporučuju u desetine zemalja, uključujući i tržišta EU.

Snaga Srbije leži u velikom broju kompanija i relativno dobro razvijenoj bazi prerade. Sektor je fragmentisan: obuhvata mnoge male i srednje proizvođače koji posluju u nišnim segmentima, proizvodeći ambalažu, komponente, artikle po porudžbini i proizvode za regionalne klijente.

Glavni izazovi sa kojima se industrija suočava su zavisnost od uvezenih sirovina, fluktuacije cena polimera, troškovi energije, ekološki zahtevi EU i potreba za ulaganjem u reciklažu. Evropsko tržište postepeno pooštrava propise o plastici za jednokratnu upotrebu, ambalaži, recikliranim materijalima i ugljeničnom otisku proizvoda.

To znači da će se srpske kompanije morati brže da prilagode cirkularnoj ekonomiji.

Recikliranje i reciklirane sirovine postaju jedna od ključnih oblasti razvoja. Kompanije koje mogu da koriste recikliranu plastiku, smanje otpad i ponude ekološki prihvatljiva pakovanja imaće bolje mogućnosti na tržištu EU i u lancima snabdevanja međunarodnih kompanija.

Posebna prilika leži u razvoju privatne marke i ugovorne proizvodnje. Srbija može da iskoristi svoju geografsku poziciju, pristup regionalnim tržištima, industrijske zone i kvalifikovanu radnu snagu za proizvodnju plastičnih proizvoda po meri za evropske klijente.

U srednjem roku, sektor bi mogao da poraste kroz pakovanje, građevinarstvo, automobilske komponente, poljoprivredna rešenja, kao i medicinske i tehničke proizvode. Međutim, to zahteva ulaganje u opremu, standarde kvaliteta, sertifikaciju, reciklažu i dizajn proizvoda.