Pritisak na srpski mlečni sektor sve se više ne doživljava kao privremeni zastoj, već kao strukturni problem koji pogađa čitav lanac snabdevanja.

Skladišta prepuna mleka u prahu i višak određenih mlečnih proizvoda čine da poljoprivrednici snose najveći teret krize zbog pada otkupnih cena sirovog mleka. Analitičari krizu pripisuju kombinaciji prekomerne proizvodnje, konkurenciji iz uvoza iz EU, koncentraciji prerade u rukama ograničenog broja kompanija i jakoj pregovaračkoj poziciji velikih trgovinskih lanca.

Prema procenama samih proizvođača, profitabilnost mlečne proizvodnje u Srbiji počinje da se urušava kada otkupna cena padne ispod otprilike 75 dinara po litru; međutim, u periodima prenaponude cene često padaju ispod ovog nivoa. U februaru su hiljade poljoprivrednika već blokirale puteve, zahtevajući veće subvencije, brže isplate i zaštitu od jeftinog uvoza mleka i svinjetine. Poljoprivreda čini 6,1% BDP-a Srbije i obezbeđuje oko 20% zaposlenosti, tako da se kriza u mlečnom sektoru proteže i na druge grane privrede.

Srpska vlada priznaje ozbiljnost problema. Krajem decembra premijer Juro Macut razgovarao je o situaciji sa predstavnicima mlekara i maloprodajnih lanca, izričito navodeći da kriza na tržištima EU takođe vrši pritisak na srpske proizvođače. Kasnije, prema izveštaju holandske poljoprivredne mreže Agroberichten Buitenland, Beograd je započeo konsultacije sa Evropskom komisijom o mogućnosti uvođenja privremenih uvoznih dažbina na suvo mleko i polutvrde sireve, ukoliko takve isporuke porastu i uđu na tržište po cenama ispod minimalnog ekonomski isplativog troška.

Ključni zaključak za Srbiju je da subvencije same po sebi ne mogu da reše krizu. Tržište je asimetrično: mnoge male i srednje farme zavise od ograničenog broja prerađivača, koji zavisno od toga zavise od uslova koje postavljaju veliki trgovci. U tom kontekstu, zvanična statistika Srbije i dalje prati proizvodnju mleka i njegovu upotrebu u preradi i na farmama odvojeno, što samo po sebi ističe sistemsku prirodu ovog problema za poljoprivrednu politiku zemlje. Bez bolje koordinacije lanca snabdevanja, jačih proizvođačkih organizacija i uravnoteženije strukture tržišta, mlečni sektor Srbije rizikuje da izgubi još farmi i poveća svoju zavisnost od uvoza.