Pokret Vetevendosje, na čijem je čelu aktuelni premijer Albin Kurti, osvojio je prvo mesto na vanrednim parlamentarnim izborima na Kosovu, ali nije uspeo da obezbedi apsolutnu većinu u parlamentu od 120 mesta.

Prema Centralnoj izbornoj komisiji Kosova, pokret Vetevendosje je osvojio 47,13 odsto glasova i 53 mandata. Za formiranje vlade potrebno je najmanje 61 mandat.

Demokratska partija Kosova (DPK) osvojila je drugo mesto sa 19,44 odsto i 22 mandata. Demokratska liga Kosova (DLK) dobila je 16,69 odsto i 18 mandata, dok je Alijansa za budućnost Kosova (AAK) osvojila 6,74 odsto i 7 mandata.

Od 20 mesta rezervisanih za nacionalne manjine, Lista Srba je obezbedila 9 mesta. Demokratska turska partija Kosova osvojila je 2 mesta, dok su preostala mesta za manjine raspoređena među drugim političkim snagama.

Za Kurtija, rezultat izgleda kao pobeda, ali ne i kao izlaz iz političke blokade. Njegova partija ostaje najveća politička snaga, ali će za formiranje stabilne vlade biti potrebna podrška stranaka nacionalnih manjina ili širi sporazumi. Pitanje izbora predsednika ostaje posebno komplikovano, jer prvi krugovi zahtevaju prisustvo najmanje 80 poslanika.

Upravo je pitanje predsedništva pokrenulo trenutnu krizu. Nakon prethodnih izbora, stranke nisu mogle da se dogovore o predsedničkom kandidatu; parlament je raspušten, a Kosovo je održalo još jedne vanredne izbore. Ovo su sada treći parlamentarni izbori za manje od godinu i po dana.

Ovo šalje važan signal ekonomiji regiona.

Produžena politička nestabilnost u Prištini ometa rad institucija, komplikuje pristup međunarodnim sredstvima i usporava napredak na putu ka članstvu u EU i NATO-u. Za Srbiju, ključno pitanje ostaje ne samo sastav nove vlade, već i da li će Priština biti spremna za praktičan dijalog o severnom Kosovu, srpskim opštinama, trgovini i bezbednosti.

Za Beograd, pobeda Kurtija znači nastavak tvrdolinejskog političkog stava u Prištini. Upravo je pod njegovom vladom odnos sa Srbijom ostao napet, a postupci kosovskih vlasti na severu izazvali su oštru reakciju srpske strane i kritike nekih zapadnih partnera.

Sa ekonomskog stanovišta, nastavak krize na Kosovu šteti celom regionu. Nestabilnost smanjuje predvidljivost za investitore, komplikuje transportne i trgovinske veze, ometa infrastrukturne projekte i predstavlja politički rizik za kompanije koje posluju između Srbije, Severne Makedonije, Albanije, Crne Gore i EU.

Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine; međutim, Beograd ne priznaje ovaj status i smatra Kosovo i Metohiju delom svoje teritorije. Kosovo su priznale SAD i većina zemalja EU, ali nije član UN zbog stava Srbije i njenih saveznika, uključujući Rusiju i Kinu.

Nezavisnost Kosova takođe ne priznaje niz velikih zemalja i država članica EU, uključujući Rusiju, Kinu, Indiju, Brazil, Indoneziju, Ukrajinu, Španiju, Grčku, Rumuniju, Slovačku, Kipar, Bosnu i Hercegovinu i Južnu Afriku. Od 27 zemalja EU, pet ne priznaje Kosovo: Španija, Grčka, Rumunija, Slovačka i Kipar.