Srpska elektroprivreda EPS prelazi iz pripremne faze u praktičnu realizaciju velikog investicionog ciklusa vrednog preko 3 milijarde evra do 2030. godine. Program će biti usmeren na modernizaciju hidroenergije, razvoj solarne proizvodnje sa skladištenjem i unapređenje projekta pumpne elektrane Bistrica.

Prema objavljenom pregledu, više od 2 milijarde evra u okviru ove strategije planirano je za obnovljivu energiju, dok je još oko milijardu evra namenjeno za obnovu i proširenje kapaciteta hidroenergije. Međutim, EPS očekuje da će uložiti oko 1,2 milijarde evra u projekte obnovljive energije samo u periodu od 2026. do 2029. godine, što ukazuje na preusmeravanje investicione aktivnosti ka narednim godinama, umesto njene postepene raspodele na duži rok.

Hidroenergija se trenutno smatra najunapređenijim delom portfelja. Ključni projekti obuhvataju rekonstrukciju i proširenje hidroelektrane Potpeć u iznosu od 91 milion evra, modernizaciju Džerdap II za oko 90 miliona evra i renoviranje hidroelektrane Bistrica za 59 miliona evra.

Ove investicije su prvenstveno usmerene ne na nagli porast kapaciteta, već na produženje roka eksploatacije postrojenja, poboljšanje pouzdanosti sistema i održavanje fleksibilnosti energetskog sektora u svetlu rastućeg udela prekidne proizvodnje.

Najveće pojedinačno polje i dalje je solarni program EPS-a.

To podrazumeva izgradnju portfelja solarnih kapaciteta u ukupnom iznosu od 1.000 MW naizmenične struje i sistema za skladištenje energije kapaciteta 200 MW i skladišnog kapaciteta od 400 MWh. Ukupni trošak ove platforme procenjuje se na 1,4–1,6 milijardi evra, a glavna faza izgradnje treba da počne već 2026. godine.

Projekat pumpne elektrane Bistrica, sa kapacitetom od oko 650 MW i procenjenim troškom od 1–1,2 milijarde evra, zauzima posebno mesto u strategiji. Očekuje se da će pripremni radovi početi 2026. godine.

Termalna proizvodnja takođe ostaje deo investicione strategije EPS-a. Konkretno, zvanični plan obuhvata projekat gasne elektrane snage 500 MW u blizini Niša, vredne oko 600 miliona evra, koji se smatra alatom za održavanje stabilnosti sistema tokom tranzicionog perioda. Međutim, ovaj projekat trenutno zaostaje za hidroenergetskim i solarnim sektorima u pogledu spremnosti za realizaciju.