Srbija je faktički obustavila novi talas velikih solarnih i vetroprojekata revidiranjem rasporeda za pripremu studija priključenja za proizvođače električne energije koji koriste promenljive obnovljive izvore energije.

21. maja 2026. godine Vlada Srbije usvojila je izmene i dopune kojima se propisuje da će nove studije priključenja na mrežu za zahteve podnete pre stupanja na snagu propisa biti pripremljene samo u periodu od 1. septembra do 31. decembra 2029. godine. Ranije se očekivalo da će taj rok biti 2026. godine.

Ova odluka menja investicioni rok za tržište obnovljive energije u Srbiji. Za investitore, ključno pitanje više nije samo dostupnost zemljišta, dozvola ili tehnička spremnost projekta, već pristup jasnom putu za priključenje na mrežu. Bez takve studije, projektu je teže da napreduje ka finansiranju, EPK ugovorima, pregovorima sa bankama i dugoročnim ugovorima o otkupu električne energije.

Regulatorni signal je prilično jasan: Srbija želi da preuzme kontrolu nad redom za priključenje na mrežu i izbegne nekontrolisan rast prijava za solarne i vetro-energetske kapacitete. To može usporiti spekulativne projekte u ranoj fazi, ali istovremeno vrši pritisak na prave investicione projekte koji zahtevaju predvidljivost u pogledu priključenja na mrežu.

Promene takođe uvode jasnija pravila za takozvane aktivne kupce – krajnje korisnike koji instaliraju sopstvene elektrane ili baterije "iza brojila", i mogu da predaju višak električne energije u mrežu ili pružaju sistemske usluge.

Da bi se kvalifikovao za ovaj status, kapacitet elektrane mora biti najmanje 150 kW, ali ne sme prekoračiti odobreni kapacitet priključka za potrošnju.

Finansijska disciplina u vezi sa pristupom mreži se takođe pooštrava. Za elektrane kapaciteta do 50 MW, depozit za pripremu studije o priključenju iznosi 50.000 evra.

Dodatne uplate zavise od kapaciteta: 400 evra po MW do 100 MW, 300 evra po MW od 100 do 250 MW i 200 evra po MW iznad 250 MW. Po prijemu studije o priključenju, bankarska garancija će iznositi 12.500 evra za svaki MW instalisanog kapaciteta, uključujući i projekte samo sa skladištem.

Posebno je predviđeno privremeno ograničenje aktivnog kapaciteta za objekte čija snaga prelazi 200 kW. Ograničenje može iznositi do 30% odobrenog kapaciteta, ali ne više od 5% godišnje proizvodnje za svaki objekat. Ovo je važno za investitore, jer čak i ograničeno smanjenje utiče na finansijske modele, proračune prihoda, teret duga i cenu ugovora o kupoprodaji energije (PPA).

Za tržište, ovo signalizira prelazak u selektivniju fazu razvoja. Projekti sa naprednim dozvolama, obezbeđenim priključcima na mrežu, jakim investitorima, hibridnim modelom koji uključuje baterijsko skladištenje i jasnim industrijskim kupcima električne energije biće u najboljoj poziciji. Najranjiviji će biti rani "papirni" projekti koji su se nadali da će se brzo priključiti na listu čekanja za priključenje i potom tražiti finansiranje.

Srpsko tržište obnovljive energije ostaje atraktivno, posebno u svetlu pritiska CBAM-a, industrijske potražnje za električnom energijom sa niskim ugljeničnim otiskom i sve veće volatilnosti cena. Međutim, investitori će sada morati da dokažu ne samo ekonomsku održivost projekta, već i njegovu mrežnu održivost.