Ekonomski rast u zemljama Zapadnog Balkana u periodu 2026–2027. ostaće umeren na pozadini geopolitičke neizvesnosti, inflatornih pritisaka i uticaja sukoba na globalnim tržištima.

Prema procenama Svetske banke, agregatni ekonomski rast u regionu iznosiće 2,8% u 2026. godini, što je za 0,3 procentna poena niže od prethodne prognoze. Očekuje se da će rast ubrzati na 3,2% u 2027. godini.

Za Srbiju se predviđa rast BDP-a od 2,7% u 2026. godini nakon usporavanja u 2025. godini. Među razlozima su politička nestabilnost, protesti, rizici od sankcija u naftnom sektoru, loša poljoprivredna sezona i pad neto priliva direktnih stranih investicija od oko 50%.

Istovremeno, privatna potrošnja ostaje otporna zahvaljujući rastu plata i potrošačkom kreditiranju. Nezaposlenost se stabilizovala na oko 8,7%, iako među mladima prelazi 23%.

Glavni problem sa kojim se suočava Srbija i ceo region nije samo usporavanje rasta, već i iscrpljivanje prethodnog razvojnog modela. Zapadni Balkan brzo stare, kvalifikovani radnici odlaze u inostranstvo, a tržište rada se suočava sa nedostatkom veština.

Svetska banka ukazuje na značajan neiskorišćen potencijal: da je stopa učešća radne snage na nivou uporedivih zemalja EU, region bi dobio dodatnih 2,8 miliona radnika.

Uključivanje žena i mladih je od posebne važnosti. Samo povećanje učešća žena na tržištu rada moglo bi da doprinese sa oko 0,35 procentnih poena godišnjeg rasta.

Za Srbiju, ključni prioriteti ostaju reforma državnih preduzeća, unapređenje poslovnog okruženja, poboljšanje kvaliteta institucija, modernizacija obrazovanja i premošćavanje jaza između veština radnika i potreba privrede.

Makroekonomska stabilnost Srbije priznaje se kao značajno dostignuće, ali više nije dovoljna. Da bi izbegla zamku srednjeg prihoda i stigla do zemalja EU, zemlji su potrebne dublje strukturne reforme, rast produktivnosti i prelazak na inovativniju i konkurentniju ekonomiju.