U 2026. godini tržište taksi usluga u Srbiji ostaje jedno od najstrože regulisanih u regionu, dok se njegova konkurentska dinamika brzo menja: dok su dispečerski centri i pozivanje sa ulice ranije igrali ključnu ulogu, aplikacije, korporativni ugovori i transferi sa aerodroma postaju sve važniji. Formalno, sektor taksi usluga u zemlji nije regulisan kao potpuno slobodno tržište: lokalne vlasti određuju uslove poslovanja, broj vozila i strukturu tarifa u okviru svoje teritorije.

Zakon utvrđuje prilično strog okvir za tržište. Taksi operator mora da poseduje opštinsku licencu, vozačku dozvolu i saobraćajnu dozvolu za taksi vozilo, registarske tablice sa oznakom TX, ispravan i kalibrisan taksimetar, kao i zvaničnu krovnu oznaku. Štaviše, taksi može da saobraća samo u okviru teritorije opštinske vlasti koja je izdala dozvolu, s izuzetkom putovanja koja počinju na toj teritoriji, a završavaju se negde drugde. Zakon takođe izričito zabranjuje IT posrednicima da povezuju putnike sa neovlašćenim operaterima ili da nude cene koje nisu u skladu sa lokalnim tarifama.

Kao rezultat toga, tržište u Srbiji u praksi ostaje opštinsko, a ne jedinstveno nacionalno tržište. Ako opština nije usvojila sopstveni plan organizacije taksi službe, dozvoljen broj vozila izračunava se prema sledećoj formuli: za gradove sa više od 100.000 stanovnika broj stanovnika deli se sa 400; za manje opštine, sa 600.

To znači da lokalne vlasti i dalje kontrolišu ne samo cenu, već i sam obim ponude.

U praksi, Beograd zadaje ton tržištu.

Nakon prilagođavanja u novembru 2024. godine, osnovna tarifa u prestonici iznosi 320 dinara za početnu naknadu, 105 dinara po kilometru u toku dana, 135 dinara noću, nedeljom i državnim praznicima, 210 dinara van granica grada i 1.800 dinara po satu čekanja.

Za putnike na aerodromu važi poseban zvanični sistem vaučera sa fiksnim cenama: na veb-sajtu aerodroma Nikola Tesla navedeno je da vožnja do najbližih gradskih područja počinje od 2.300 dinara, a vozač je obavezan da prihvati tačan iznos sa vaučera.

Tradicionalni operateri nisu nestali, već su se prilagodili.

Pink Taksi nastavlja da posluje preko svoje aplikacije, Vajbera i kol-centra, prihvata kartice i aktivno promoviše vaučerske i beskašne šeme za kompanije. Naksis se fokusira na kartice lojalnosti i ugovore sa firmama i hotelima, dok Luks Taksi posebno ističe usluge za korporativne klijente, mesečne uplate i prethodnu rezervaciju putovanja do aerodroma i van grada.

Drugim rečima, tradicionalni radio-taksi biznis u Srbiji se već dugo održava ne samo pozivima sa ulice, već i B2B segmentom.

Glavna promena u poslednjih nekoliko godina je digitalizacija pristupa vožnjama. Yandex Go na srpskom tržištu eksplicitno sebe opisuje kao informacionu uslugu, a ne kao pružaoca prevoza: sam prevoz obavljaju partnerske kompanije i udruženja. Nakon integracije Pink taksija u februaru 2026. godine, publikacija Vreme, pozivajući se na Novu Ekonomiju, izvestila je da je aplikacija Jandeks Go već obuhvatala 32 taksi operatora i udruženja, sa oko 6.500 registrovanih taksija u Beogradu, i da je nakon ove integracije gotovo ceo vozni park prestonice uveden u jedan digitalni sistem. Isti izveštaj navodi da provizija Yandex Go-a za partnere iznosi 10% bez PDV-a i da je ostala nepromenjena od jula 2020. godine.

CarGo ostaje domaći digitalni rival. Prema Google Play-u, aplikaciju CAR:GO poseduje kompanija DNP GO TECHNOLOGIES sa sedištem u Beogradu, posluje sa Mini, Eco i Business klasama, sarađuje sa preko 600 kompanija u Beogradu i pozicionira se kao platforma koja ujedinjuje preko milion korisnika u okviru Građanske asocijacije CarGo. Na svom sajtu, usluga posebno ističe fokus na hibridna i potpuno električna vozila. To pokazuje da konkurencija u srpskoj urbanoj mobilnosti više nije samo između taksi kompanija, već i između različitih modela posredovanja zasnovanog na platformi.

[09.04.2026 19:06] Maksim Urakin: Što se tiče zarada vozača, tržište deluje manje transparentno nego kada su u pitanju cene prevoza. U otvorenim podacima praktično ne postoje zvanične, posebne mesečne statistike o platama taksista, pa se mora oslanjati na oglase za posao. Trenutni oglasi za vozače taksija na Infostud-u pokazuju raspone od oko 70–120 hiljada neto dinara mesečno, 80–110 hiljada i 100–150 hiljada, u zavisnosti od grada, smene i načina rada. Za poređenje: medijalna neto plata u Srbiji u januaru 2026. iznosila je 92.671 dinar, dok je prosečna plata iznosila 118.429 dinara. To znači da prihod tipičnog taksiste iznosi otprilike na nivou medijane ili nešto iznad nje, ali gornja granica u velikoj meri zavisi od broja smena, bonusa i čiji automobil vozač koristi.

Što se tiče stranih investitora i kapitala, podaci otvorenih izvora ukazuju da tradicionalni taksi segment u Srbiji ostaje uglavnom lokalan. Pink, Naxis i Lux posluju kao lokalni igrači sa lokalnom infrastrukturom, dok je najznačajnije strano prisustvo koncentrisano upravo u digitalnom segmentu tržišta – pre svega u Yandex Go. CarGo, nasuprot tome, ostaje lokalna platforma sa sedištem u Beogradu. Iz toga sledi da srpsko tržište taksi usluga trenutno više podseća ne na priču o masovnom prilivu stranih kapitala u vozne parkove, već na model "lokalna vozila plus spoljni digitalni sloj". Ovo je analitički zaključak zasnovan na javno dostupnoj strukturi učesnika na tržištu.

Novo prevozno okruženje u Beogradu takođe stavlja dodatni pritisak na tržište: od 1. januara 2025. godine javni prevoz u prestonici je besplatan. Ovo ne eliminiše potražnju za taksijem, ali će je verovatno preusmeriti ka aerodromu, poslovnim putovanjima, noćnim vožnjama, hotelskom sektoru i udobnijim uslugama zasnovanim na aplikacijama. Shodno tome, u narednim kvartalima bitka na srpskom taksi tržištu verovatno neće biti vođena toliko za pravo da se zauzme najbolje taksi stajalište, koliko za mesto u aplikaciji, pristup korporativnim klijentima i efikasnije digitalno raspoređivanje.