Tržište kapitala Srbije i dalje je jedan od najslabijih elemenata finansijskog sistema zemlje, uprkos ekonomskom rastu, prilivu stranih investicija i potrebi da se kompanije preusmere ka diverzifikovanijim izvorima finansiranja.

Već godinama se srpska ekonomija uglavnom oslanja na bankarsko kreditiranje, programe državne podrške, direktne strane investicije i budžetska ulaganja u infrastrukturu. Međutim, kako ekonomski model postaje sve složeniji, zemlji je potreban razvijeniji tržište kapitala koji može da finansira rast preduzeća, infrastrukturne projekte, energetsku tranziciju i tehnološke kompanije.

Ključni problem je što Beogradska berza još uvek nije postala potpuno razvijen kanal za prikupljanje kapitala od strane preduzeća. Tržište ostaje nelikvidno, broj aktivnih emitenta je ograničen, a učešće institucionalnih i pojedinačnih investitora je nisko. Kao rezultat toga, srpske kompanije i dalje imaju tendenciju da se opredele za bankarske kredite, interne izvore ili direktne sporazume sa investitorima, umesto za javnu ponudu akcija ili obveznica.

Prema podacima Beogradske berze, ukupna tržišna kapitalizacija tržišta na dan 28. maja 2026. iznosila je svega 494,8 milijardi dinara, odnosno oko 4,21 milijarde evra. Za ekonomiju vrednu oko 90–100 milijardi evra, ovo je izuzetno nizak iznos. Prema procenama CEIC-a, kapitalizacija srpskog berzanskog tržišta u 2025. godini iznosila je svega 4,9% BDP-a, dok je 2007. godine taj pokazatelj dostigao 49,3% BDP-a.

Ovaj trend pokazuje da, nakon perioda privatizacije i buma 2000-ih, tržište kapitala Srbije praktično nije prešlo u sledeću fazu razvoja. Za mnoge kompanije, berza ostaje ne sredstvo za rast, već formalna platforma sa ograničenim prometom i slabim interesovanjem investitora.

Slabost berze je posebno uočljiva u svetlu izazova sa kojima se suočava srpska ekonomija. Zemlji je potrebno da finansira modernizaciju energetskog sektora, infrastrukture, industrijske dekarbonizacije, logistike, digitalizacije i razvoj kompanija orijentisanih na izvoz.

Bankarski sistem može da pokrije deo ovih potreba, ali dugoročna ulaganja zahtevaju širi spektar instrumenata.

Tržište korporativnih obveznica ostaje posebno pitanje. Srbija je u poslednjih nekoliko godina pokušala da razvije ovaj segment, ali on još uvek nije postao dominantan izvor finansiranja za kompanije.

Srbija je zvanično usvojila Strategiju razvoja tržišta kapitala za period 2021–2026. godine. Dokument predviđa modernizaciju regulative, jačanje uloge Beogradske berze, razvoj korporativnih obveznica, proširenje baze investitora i usklađivanje tržišta sa evropskim standardima. Međutim, praktični rezultati su do sada ograničeni.

Niska likvidnost tržišta stvara začarani krug. Kompanije ne žele da se kotiraju na berzi jer ne vide dovoljnu potražnju ili pošteno vrednovanje. Investitori, pak, pokazuju malo interesovanja zbog ograničenog izbora hartija od vrednosti, slabe likvidnosti i nedostatka velikih, visokokvalitetnih emijenata. Kao rezultat toga, tržište ne uspeva da postigne kritičnu masu potrebnu za samoodrživi rast.

Za Srbiju razvoj tržišta kapitala postaje ne samo finansijsko, već i strukturo pitanje. Ako zemlja želi da pređe sa modela rasta zasnovanog na bankama, budžetskim rashodima i stranim investitorima na sofisticiraniji model finansiranja poslovanja, moraće da uspostavi funkcionalnu infrastrukturu za prve javne ponude (IPO), izdavanje obveznica, investicione fondove i dugoročnu štednju domaćinstava.

Beogradska berza je osnovana 1894. godine, prestala je s radom nakon Drugog svetskog rata i ponovo je uspostavljena krajem 1980-ih. Danas ona i dalje ostaje glavna organizovana platforma za trgovanje hartijama od vrednosti u Srbiji; međutim, njena uloga u finansiranju korporativnog sektora značajno je u drugom planu u odnosu na bankarski sistem.