Veći deo Evrope suočava se sa toplotnim talasom koji je već doveo do rekordno visokih temperatura u Velikoj Britaniji i Španiji, kao i do meteoroloških upozorenja u brojnim zemljama.

U Velikoj Britaniji je zabeležen najtopliji jun ikada: temperature u Sariju dostigle su 35,7 stepeni Celzijusa.

U Španiji je meteorološka služba prijavila najvišu prosečnu temperaturu za jun od 1950. godine. U nekim delovima zemlje temperature su prešle 40 stepeni, a lokalne merenja su prešla 43 stepena.

Toplotni talas je takođe pogodio Francusku, Italiju i niz drugih evropskih zemalja. Vlasti u nekim zemljama izdaju upozorenja, ograničavaju masovna okupljanja, prilagođavaju radno vreme, otvaraju klimatizovane javne prostore i pozivaju javnost da izbegava pregrevanje.

Generalni direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus izjavio je da vrućina u Evropi predstavlja pretnju po živote i zdravlje ljudi i da evropske zemlje moraju aktivnije da ulažu u zdravstvene sisteme otporne na klimatske promene i u mere za prilagođavanje klimatskim promenama.

I u Srbiji su visoke temperature. Prema prognozi za Beograd, temperature će postepeno rasti u narednim danima: sa 34 stepena 25–26. juna na 36 stepeni 27–28. juna i oko 38 stepeni 29–30. juna.

Za Beograd je na snazi upozorenje zbog visokih temperatura, uključujući narandžasti nivo uzbune za period kada maksimalne temperature prelaze 35 stepeni.

Za Srbiju, takvi talasi vrućine predstavljaju rizik ne samo po javno zdravlje, već i po elektroenergetsku mrežu, saobraćaj, poljoprivredu i komunalne usluge. Visoke temperature povećavaju opterećenje klima-uređaja, povećavaju rizik od požara i pogoršavaju stanje ljudi sa kardiovaskularnim, respiratornim i drugim hroničnim oboljenjima.

Lekari preporučuju izbegavanje izlaganja suncu u najtoplijim satima tokom vrućih dana, posebno između 11:00 i 16:00 časova,

pijte vodu na male gutljaje tokom celog dana, nosite laganu, provetrnu odeću, češće tuširajte se hladnom vodom, provetravajte prostorije ujutru i uveče i držite prozore i zavese zatvorenim tokom dana ako je napolju vruće, a unutra hladnije.

Posebnu pažnju treba posvetiti starijim osobama, deci, osobama sa hroničnim bolestima, trudnicama i onima koji rade na otvorenom. Važno je redovno proveravati dobrobit voljenih u grupama sa visokim rizikom i ne ostavljati ljude ili životinje u zaključanim automobilima, čak ni na kratko vreme.

Znaci opasnog pregrevanja mogu uključivati jaku slabost, vrtoglavicu, mučninu, konfuziju, veoma visoku telesnu temperaturu, suvu, vruću kožu ili dezorijentaciju. U takvim slučajevima, osobu treba odmah premestiti na hladno mesto, ohladiti telo i potražiti medicinsku pomoć.

Evropski talas vrućine potvrđuje dugoročni trend: region se zagreva brže od globalnog proseka, a periodi ekstremnih temperatura postaju sve češći i duži.