Srpska avijacija još uvek nije suočena sa potvrđenim nedostatkom avionskog goriva; međutim, rastuće cene kerozina i globalna nestabilnost u snabdevanju već postaju značajan faktor za Air Serbia, beogradski aerodrom i celo regionalno tržište vazdušnog saobraćaja.

Za razliku od nekih velikih evropskih tržišta, gde aviokompanije razmatraju smanjenje kapaciteta i postepeno povlačenje starijih aviona, u Srbiji se fokus još uvek ne nalazi na fizičkom nedostatku goriva, već na rastućim troškovima i potrebi za fleksibilnim upravljanjem flotom i rasporedom letova.

Er Serbija ulazi u ovaj period u uslovima jake potražnje putnika. Nacionalni avioprevoznik očekuje da će prevezati oko 5 miliona putnika u 2026. godini, nakon rekordnih skoro 4,6 miliona putnika u 2025. godini.

Gorivo ostaje najveći trošak Er Serbije. Prema avio-portalu EX-YU Aviation News, troškovi goriva i energije kompanije iznosili su 158,4 miliona evra u 2025. godini i činili najveću kategoriju troškova prevoznika. Shodno tome, svaki porast cena avionskog goriva direktno utiče na marže letova.

Air Serbia je već navela da je spremna za kratkoročnu tržišnu nestabilnost i preduzima mere za smanjenje troškova, uključujući ponovno pregovaranje o uslovima sa dobavljačima. Prema izveštajima stručnih medija, kompanija takođe koristi fleksibilnost svoje flote i mogla bi da razmotri povraćaj nekih aviona ili ponovno pregovaranje o uslovima lizinga ako visoke cene kerozina učine određene operacije manje isplativim.

Za Srbiju, situacija ima nekoliko karakterističnih osobina. S jedne strane, zemlja je zavisna od stabilnosti regionalnih zaliha avionskog goriva i globalnih cena nafte. S druge strane, aerodrom Beograd ostaje u porastu regionalni čvorište, a Er Serbija je u poslednjih nekoliko godina proširila svoju mrežu destinacija kako bi uključila i dalje destinacije.

NIS snabdeva Srbiju avionskim gorivom. Kompanija navodi da isporučuje avionski kerozin svim aviokompanijama koje saobraćaju na aerodromima u Beogradu i Nišu, uključujući Er Serbiju, Lufthanza Grup, Flaj Dubai, Turkiš erlajns, Katar ervejs i druge prevoznike. To smanjuje rizik od lokalnih operativnih poremećaja, ali ne štiti tržište od globalnog rasta cena.

Glavni rizik za Srbiju nije obustava letovanja zbog nedostatka goriva, već rastući troškovi letovanja. Kada su cene kerozina visoke, prevoznici prvo analiziraju rute sa niskim faktorom popunjenosti, starije avione sa velikom potrošnjom goriva i učestalost letovanja koju je moguće smanjiti bez značajnog gubitka udela na tržištu.

Za putnike, to bi moglo da znači više cene karata, manje promotivnih ponuda i opreznije proširenje letovanja. Regionalne i sezonske rute, gde potražnja zavisi od cena karata, možda su najranjivije.

Tako se za Srbiju globalni šok u avionskom gorivu trenutno čini kao upravljiv rizik.

Nema kritičnih izveštaja o nedostatku kerozina, infrastruktura za snabdevanje u Beogradu i Nišu funkcioniše, a Er Serbija održava svoje planove rasta. Međutim, ako visoke cene goriva potraju do kraja godine, to bi moglo dovesti do skupljih karata, selektivnih prilagođavanja rasporeda i strožeg izbora ruta na osnovu profitabilnosti.