Srpske vlasti pripremaju paket industrijske podrške vredan oko 400 miliona evra, sa ciljem da se obim proizvodnje vrati na nivo iz 2022. godine nakon perioda opadajuće industrijske aktivnosti. Očekuje se da će paket obuhvatiti kombinaciju direktnih subvencija, mera za podršku likvidnosti i ciljanih podsticaja za određene sektore. Glavni fokus može biti na energetski intenzivnim sektorima – posebno na metalurgiji, hemijskoj industriji i proizvodnji građevinskog materijala, koji su naročito osetljivi na visoke cene električne energije i slabu potražnju na spoljnim tržištima.

Opravdanost intervencije je prvenstveno povezana sa usporavanjem industrije u periodu 2023–2025. godine. Prema podacima Statističkog zavoda Srbije, industrijska proizvodnja u periodu januar–novembar 2025. godine porasla je za 1,5% u odnosu na prethodnu godinu, ali je u novembru pala za 3,4% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

U oktobru je pad iznosio 2,3% na godišnjem nivou, što potvrđuje nestabilan učinak sektora čak i uprkos kontinuiranom rastu u određenim kategorijama kapitalne robe.

Potreba za podrškom proizilazi iz velike zavisnosti srpske industrije od evropske potražnje.

Treba napomenuti da je preko 60% srpskog izvoza namenjeno EU, što znači da usporavanje proizvodne aktivnosti u Nemačkoj, Italiji i zemljama srednje Evrope brzo se odražava na iskorišćenost kapaciteta srpskih preduzeća, posebno u preradi metala, proizvodnji automobilskih komponenti i osnovnoj hemiji.

Kreditne linije i šeme garancija koje podržava država za obnavljanje obrtnog kapitala, naročito za srednje velike izvoznike, mogle bi činiti poseban segment programa.

Za Beograd je ovaj paket važan ne samo kao antikrizna mera, već i kao pokušaj da se održi konkurentnost industrije u svetlu novih evropskih zahteva. Eksperti posebno ukazuju na pritisak mehanizma CBAM, koji bi u dugoročnoj perspektivi mogao da poveća troškove za srpske izvoznike čelika, aluminijuma i cementa. U tom kontekstu, publikacija procenjuje da bi deo sredstava mogao biti usmeren i ka energetskoj efikasnosti i smanjenju emisija, kako bi se kombinovala kratkoročna stabilizacija sa dugoročnom adaptacijom na pravila tržišta EU.

U relativnom smislu, paket o kojem se raspravlja ne deluje kao sistemski spasilački paket za celu industriju, ali za Srbiju predstavlja značajan iznos – oko 0,5% BDP-a, na osnovu procene da je ekonomija zemlje vredna oko 75–80 milijardi evra.

Ukoliko takav program zaista bude pokrenut, njegov uticaj će uglavnom zavisiti od brzine raspodele sredstava i od toga da li se državni podsticaji mogu kombinovati sa privatnim investicijama i oporavkom izvoza u Evropu.

Industrija ostaje jedan od ključnih stubova srpske ekonomije. Prema podacima Statističkog zavoda, prerađivački sektor čini oko tri četvrtine ukupnog indeksa industrijske proizvodnje zemlje, a sama industrija ima direktan uticaj na izvoz, zapošljavanje, regionalni razvoj i korišćenje transportne i energetske infrastrukture.