Udruženje proizvođača maline Srbije očekuje da žetva maline u zemlji 2026. godine neće preći 15.000 tona, što je nekoliko puta manje od rekordnih cifara iz kasnih 2010-ih i potvrđuje produbljivanje krize u jednom od ključnih izvoznih sektora srpskog poljoprivrednog sektora.

Prema rečima predstavnika udruženja, čak i takav rezultat, pod uslovom da ne dođe do dodatnih vremenskih nepogoda, već se može smatrati dobrim ishodom. Glavni razlog loše prognoze je posledica prošlogodišnje suše, koja je ozbiljno oštetila mlade izdanke i smanjila potencijal prinosa za novu sezonu.

Proizvođači očekuju da će početna otkupna cena 2026. godine biti oko 550 dinara po kilogramu, uz moguće dalje povećanje kada počne izvoz. Prošle godine je početna cena bila oko 450 dinara po kilogramu, dok je konačna cena porasla na 600–620 dinara.

Nedostatak ponude na globalnom tržištu mogao bi pomoći u održavanju cena. Pored Srbije, problemi sa žetvom su prijavljeni i u Poljskoj, gde su mrazevi oštetili plantaže.

To može da intenzivira konkurenciju među prerađivačima za sirovine i podrži otkupne cene; međutim, za srpske poljoprivrednike, visoka cena više ne nadoknađuje pad prinosa i smanjenje površina.

Srbija je dugo jedna od svetskih lidera na tržištu maline, posebno u segmentu zamrznutih proizvoda.

Još jedan razlog za gubitak tržišnog udela bila je povećana konkurencija iz Ukrajine, Poljske, Čilea, Bosne i Hercegovine i Kine. Ukrajina je posebno brzo proširila proizvodnju i izvoz smrznutih maline: 2024. godine njen izvoz dostigao je oko 65.000 tona i, prvi put, prešao je izvoz Srbije po pitanju neto izvoza. Iste godine Srbija je izvezla više u bruto obimu – oko 67.700 tona – ali, uzimajući u obzir uvoz za reeksport, njen neto izvoz bio je manji od ukrajinskog.