Evropska unija se priprema za mogući deficit određenih vrsta goriva, prvenstveno avionskog kerozina i dizela, u uslovima energetske krize izazvane ratom na Bliskom istoku i prekidima u snabdevanju preko Ormuzskog moreuza.

Evropski komesar za energiju Dan Jorgensen izjavio je da se svet suočava sa krizom koja "možda jeste najteža energetska kriza u istoriji". Prema njegovim rečima, situacija ispituje otpornost ekonomija, društava i međunarodnih partnerstava.

Od početka sukoba na Bliskom istoku, zemlje EU su već preplatile više od 30 milijardi evra za uvoz fosilnih goriva, a da nisu dobile nikakve dodatne zalihe.

Ključni kratkoročni rizik za Evropu vezan je za tržište naftnih derivata.

Jorgensen je upozorio da EU još uvek ne suočava sa fizičkim nedostatkom goriva, ali da je takav scenario moguć, posebno kada je reč o avionskom gorivu. Evropska komisija priprema preporuke za avio-kompanije, jer bi dalje pogoršanje situacije moglo dovesti do viših cena avionskih karata i poništenja nekih letova.

Uzrok napetosti je poremećaj u globalnim lancima snabdevanja energijom. Oko jedne petine svetske trgovine naftom i utečnjivim prirodnim gasom obično prolazi kroz Ormuzski moreuz. Njegovo blokiranje i oštećenje energetske infrastrukture u državama Zaliva oštro su povećali pritisak na cene i zalihe.

Prema rečima evropskog komesara, čak ni brzo okončanje sukoba neće dovesti do trenutne normalizacije tržišta. On je napomenuo da bi se Evropa mogla suočiti sa "nedeljama, mesecima, pa čak i godinama" teškoća sa cenama energije, i da obnova oštećene gasne infrastrukture u regionu može potrajati godinama.

Za Evropu ova kriza ima nekoliko dimenzija. U kratkom roku glavna pretnja odnosi se na transportno gorivo, posebno avio-saobraćaj, kao i na rastuće troškove za domaćinstva i preduzeća. U srednjem roku pritisak će se osetiti u industriji, poljoprivredi, logistici i turizmu.

U dugoročnom periodu, Brisel koristi krizu kao argument u prilog ubrzanom ukidanju uvoza fosilnih goriva i proširenju domaće proizvodnje.

Za zemlje Jugoistočne Evrope posledice bi mogle biti posebno teške. Rastuće cene goriva direktno utiču na vazdušni saobraćaj, drumski saobraćaj, poljoprivredu i troškove uvoza.

Srbija, iako nije članica EU, ipak će osetiti posledice preko cena na regionalnom tržištu, logistike, turističkih tokova, uvoza energije i troškova industrijske proizvodnje.