Srbija je ove sezone postala glavna destinacija za izvoz soje iz Evropske unije.

Prema Evropskoj komisiji, tokom 50 nedelja sezone 2025/26, od 1. jula 2025. do 14. juna 2026, izvoz uljanih semenki i prerađenih proizvoda od uljanih semenki iz EU porastao je za 2% na 4,38 miliona tona.

Izvoz samog uljanog semenja porastao je za 41 odsto, na 1,83 miliona tona. Uprkos smanjenju ukupnog obima pošiljki, Srbija je postala glavna destinacija za evropsku soju: ona čini 64 odsto izvoza, odnosno oko 180.000 tona.

Ovo je značajan podatak za Srbiju, jer zemlja ostaje jedan od vodećih evropskih proizvođača soje, a istovremeno aktivno nabavlja sirovine od svojih suseda iz EU. Prema podacima WITS/UN Comtrade, u 2024. godini Srbija je uvezla 201,6 hiljada tona soje u vrednosti od 100,1 milion dolara. Glavni dobavljači bili su Hrvatska – 151,9 hiljada tona, Mađarska – 24,4 hiljada tona, Rumunija – 15,7 hiljada tona, Ukrajina – 8,9 hiljada tona i Bosna i Hercegovina – 0,3 hiljada tona.

Shodno tome, više od 95 odsto uvoza sirove soje u Srbiju u 2024. godini poticalo je iz zemalja EU.

Međutim, Srbija nije samo uvoznik. Ona ima svoju dobro razvijenu bazu proizvodnje soje, uglavnom u Vojvodini. Prema procenama i istraživanjima industrije, zemlja proizvodi u proseku oko 500–600 hiljada tona soje godišnje.

Srbija se smatra četvrtim najvećim proizvođačem soje u Evropi, posle Rusije, Ukrajine i Italije.

Jedna karakteristična osobina srpske soje jeste njen status bez GMO. Uvoz, proizvodnja i komercijalno gajenje genetski modifikovanih useva su zabranjeni u zemlji; stoga srpska soja ima dodatu vrednost na evropskom tržištu, gde raste potražnja za održivim i praćljivim proteinskim usevima.

Značitan deo trgovine sojom u Srbiji nije vezan za direktni izvoz sirove žitarice, već za domaću preradu i dalju trgovinu proizvodima od soje. U zemlji postoje preduzeća za preradu soje, uključujući proizvođače proteinskih komponenti, sojinog šrota, ulja i proizvoda za prehrambenu industriju. Upravo ta prerada čini srpski model posebno zanimljivim: zemlja nabavlja deo svojih sirovina iz EU, koristi sopstvenu bazu bez GMO i stvara dodatu vrednost u zemlji.