Srbija se oslanja na dva različita instrumenta za privlačenje proizvodnih i logističkih projekata: režim slobodne zone (u suštini format specijalne ekonomske zone sa carinskim i poreskim podsticajama) i mrežu industrijskih parkova, industrijskih zona i tehnoloških parkova, gde je fokus na spremnoj infrastrukturi, pojednostavljenim procedurama i lokalnim uslovima za investitore.

Slobodne zone: rekordni pokazatelji i orijentacija na izvoz

U Srbiji posluje 15 slobodnih zona – od Subotice i Novog Sada do Pirota i Vranja. To su "ograđena i infrastrukturno spremna" područja sa posebnim uslovima poslovanja koja su, kako vlasti navode, osmišljena da ubrzaju investicije, rast izvoza, zapošljavanje i prenos tehnologije.

Prema podacima objavljenim u srpskim poslovnim medijima, pozivajući se na sektorsku analizu, 2023. godina bila je najbolja godina u istoriji slobodnih zona.

Ulaganja u ove zone procenjuju se na 980,7 miliona evra, a kompanije koje posluju u 15 zona ostvarile su spoljnotrgovinski suficit od 926,5 miliona evra, što je za više od 48% više u odnosu na 2022. godinu. Ukupni promet preduzeća u zonama porastao je za više od 22% i dostigao 7,71 milijardu evra, pri čemu su tri zone prvi put prešle promet od po milijardu evra.

U 2023. godini u slobodnim zonama je poslulo 254 preduzeća (204 domaća i 50 stranih), a broj zaposlenih porastao je na 46.105. Vrednost proizvodnje dostigla je 3,88 milijardi evra, pri čemu je preko 95% proizvodnje namenjeno za izvoz – upravo zbog čega su slobodne zone Srbije de fakto "prilagođene" izvoznim lancima snabdevanja, prvenstveno automobilskim komponentama i srodnim industrijama.

Koje uslove nudi režim slobodne zone?

Suština režima leži u kombinaciji fiskalnih, carinskih i administrativnih prednosti. Na poreskom nivou, fokus je na oslobođenjima od PDV-a za transakcije u okviru režima, uključujući robu koja ulazi u zonu za njene korisnike, niz uvozničkih usluga, logistiku i, za korisnike u proizvodnji, potrošnju energije.

Na carinskom nivou, fokus je na oslobođenjima od uvoznica i određenih uvoznih taksi za robu koja se koristi za aktivnosti u zoni i za izgradnju objekata u zoni, kao i na pojednostavljenim postupcima preko specijalizovanih carinskih ispostava.

Pravno, režimom se upravlja posebnim zakonom, kojim se propisuje da je slobodna zona posebno demarkirani deo teritorije Srbije, a njene granice određuje odluka Vlade. Zakon takođe eksplicitno navodi da prava osnivača, upravljačke kompanije i korisnika, kako je predviđeno Zakonom o slobodnim zonama, ne mogu biti ograničena drugim propisima.

Veliki projekti koji su "ukorenili" u slobodnim zonama

Slobodne zone u Srbiji već su postale centri za projekte koji oblikuju statistiku izvoza zemlje.

U 2023. godini, pregled je posebno naveo da je najveća godišnja investicija – 357,7 miliona evra – bila u slobodnoj zoni Zrenjanin i vezana je za izgradnju fabrike za proizvodnju guma kineske kompanije Linglong.

Među kompanijama koje posluju u zonama, neki od najvećih srpskih izvoznika uključuju, posebno, ZF (koja posluje u Beogradskoj slobodnoj zoni) i Tigar Tyres (u Pirotskoj slobodnoj zoni, deo grupe Michelin). Ranije je administracija slobodne zone takođe zabeležila pokretanje velikih proizvodnih pogona u zonama u Novom Sadu (uključujući Continental), Zrenjaninu (Linglong), Beogradu (Brose) i drugim lokacijama.

Poseban primer je Slobodna zona Šumadija u Kragujevcu, gde je otvorena fabrika automobilskih komponenti kompanije Janfeng, sa najavljenim postepenim povećanjem broja zaposlenih na 800 ljudi.

Industrijski parkovi: manje carinskih podsticaja, više "brzine" i infrastrukture

Za razliku od slobodnih zona, industrijski parkovi i industrijske zone u Srbiji češće funkcionišu kao lokacije za "brzi početak": pripremljena zemljišta, komunalne usluge, logistika i podrška za projekte na nivou lokalne samouprave.

Na nivou državne promocije, takva mesta su često povezana sa nacionalnim podsticajima (poreskim i za zapošljavanje) i lokalnim uslovima u vezi sa zemljištem i tarifama za komunalne usluge. Investicioni materijali Razvojne agencije Srbije posebno navode da se industrijski parkovi i tehnološki parkovi smatraju "specijalnim ekonomskim zonama", gde preduzeća mogu dobiti dodatne podsticaje, uključujući pojednostavljene administrativne postupke i niže troškove komunalnih usluga.

Primer "industrijskog" slučaja, koji se obično povezuje sa industrijskim zonama koje nude lokalnu podršku, je proširenje prisustva kompanije Grundfos u opštini Inđija:

Kompanija je pokrenula proizvodnju u novom pogonu ulaganjem od 20 miliona evra, usmerivši proizvodnju na izvoz, dok je broj zaposlenih procenjen na oko 800, sa planovima da se poveća na približno 1.050.

Tehnološki parkovi kao poseban segment industrijske politike

Pored "tradicionalnih" industrijskih zona, Srbija razvija tehnološke parkove.

Prema Evropskoj investicionoj banci, Park nauke i tehnologije Beograd, otvoren 2015. godine, podržao je više od 240 tehnoloških kompanija u ranoj fazi (od kojih su oko dve trećine startapi), a kompanije koje su prošle programe parka zapošljavaju više od 2.800 visokokvalifikovanih stručnjaka i izvoze u preko 60 zemalja.

Nijanse i "zamki"

Iskustvo iz prethodnih godina ističe nekoliko važnih nijansi. Kao prvo, slobodne zone u Srbiji ostvaruju maksimalan uticaj u lancu "uvoz komponenti – prerada – izvoz", o čemu svedoči udeo izvoza u proizvodnji koji prelazi 95%.

Drugo, velika koncentracija projekata u automobilskom sektoru čini učinak zona osetljivim na industrijske cikluse – to je naročito očigledno u retrospektivi, kada je pad velikih automobilskih projekata smanjio proizvodnju pojedinih zona. Treće, "industrijski parkovi" bez statusa slobodne zone ne takmiče se po carinskim dažbinama, već po brzini pokretanja i infrastrukturi; drugim rečima, oni se u prvom redu takmiče kvalitetom lokacije i upravljanjem na licu mesta.

Još jedan trend se pojavljuje na horizontu – prelazak na "zelene" industrijske parkove. 2025. godine, WBIF je izvestio o seriji radionica u Šapcu radi pripreme prvog srpskog grinfild ekoindustrijskog parka, gde su razmatrani međunarodni standardi, planiranje infrastrukture i mere za smanjenje uticaja na životnu sredinu.