Ekonomski rast Srbije u 2026. godini mogao bi da dostigne oko 2,75%, iako ovaj scenario u velikoj meri zavisi od razvoja krize na Bliskom istoku i njenog uticaja na cene nafte i opšte inflacione trendove.

Energetski faktor je u poslednjih nekoliko dana postao posebno osetljiv za Srbiju. U kontekstu konflikta oko Irana, cena sirove nafte Brent prešla je 100 dolara po barelu, a prekidi u snabdevanju su već primorali međunarodne organizacije i centralne banke da revidiraju svoja inflaciona i ekonomska predviđanja. MMF je upozorio da bi produženo rast ceni energije mogao da ubrza inflaciju i uspori globalni rast, dok je ECB već povećala svoju prognozu inflacije za 2026. godinu i smanjila procenu ekonomskog rasta evrozone.

Za Srbiju ovo predstavlja dvostruki rizik – kroz uvezenu inflaciju i kroz pogoršanje uslova za spoljnu potražnju na evropskim tržištima.

Nacionalna banka Srbije trenutno održava svoju prognozu rasta BDP-a za 2026. godinu na 3,5%, ali spoljni šok izazvan naftom i gasom čini ovu procenu manje robustnom, posebno ako visoke cene traju duže od nekoliko nedelja.

Dodatni pritisak proizilazi sa domaćeg tržišta goriva.

19. marta srpske vlasti su produžile zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. aprila, naložile puštanje 40.000 tona dizel goriva iz rezervi i smanjile akcize na gorivo za 20%, u pokušaju da spreče nestašice i nagle skokove cena. Sledećeg dana, SAD su takođe produžile izuzeće od sankcija za NIS do 17. aprila, omogućivši nastavak uvoza nafte na srpsko tržište.

Tako da osnovno scenario za srpsku ekonomiju 2026. godine za sada ostaje pozitivno, ali je sve više zavisno ne samo od domaće potražnje i investicija, već i od geopolitike. Ako se situacija na Bliskom istoku stabilizuje, rast bi mogao ostati bliži zvaničnim prognozama. Međutim, ako energetska kriza potraje, pritisak na inflaciju, potrošnju i industriju mogao bi biti jači nego što se očekivalo na početku godine.