Pregovori o promeni vlasničke strukture srpske naftne kompanije NIS postaju ne samo korporativni posao, već i signal za šire restrukturiranje energetskog sektora Srbije na pozadini sankcionog pritiska i potrebe za smanjenjem zavisnosti od ruskih akcionara.

Prema Rojtersu, NIS, najveći dobavljač goriva u Srbiji i operator jedine naftne rafinerije u zemlji u Pančevu, ostaje pod pritiskom američkih sankcija zbog ruske vlasničke strukture. Kompaniju trenutno kontrolišu Gazprom Neft i Gazprom, dok srpska vlada drži udeo od 29,9%. Istovremeno, ruski akcionari su u procesu izlaska, pri čemu je mađarski MOL pristao da otkupi njihove akcije, dok će UAE kompanija ADNOK steći manji udeo.

Ove nedelje SAD su produžile izuzeće od sankcija za NIS do 17. aprila 2026. godine, omogućavajući kompaniji da nastavi uvoz sirove nafte i smanjujući rizik od poremećaja na domaćem tržištu goriva. Ovo je kritično za Beograd, jer NIS pokriva oko 80% potreba zemlje za motornim gorivom, a većina nafte se isporučuje preko hrvatskog naftovoda JANAF sa terminala na ostrvu Krku.

Istovremeno, srpske vlasti već preduzimaju vanredne mere za stabilizaciju tržišta: produžena je zabrana izvoza nafte i naftnih derivata, iz državnih rezervi se pušta dizel gorivo, a akcize na gorivo su privremeno smanjene.

Ako se sporazum o prenosu kontrole zaista realizuje, on bi mogao postati jedan od najznačajnijih koraka Srbije ka smanjenju ruskog uticaja u naftnom sektoru i usklađivanju svoje energetske arhitekture sa diverzifikovanijim modelom Centralne Evrope. Međutim, ključno pitanje za tržište ostaje da li se promena vlasništva može sprovesti dovoljno brzo da se obezbedi neprekidan rad rafinerije u Pančevu i stabilna snabdevenost gorivom zemlje.