Evropsko vazduhoplovstvo ulazi u fazu u kojoj rastuće cene goriva, geopolitička nestabilnost i pritisak na operativne troškove sve više primoravaju prevoznike da preispitaju svoje letove i sastav flote. Jasan signal stigao je iz Lufthanze, koja je najavila ubrzanje antikriznih mera: Grupacija povlači svih 27 aviona iz letačkog rasporeda svoje regionalne podružnice Lufthansa CityLine, ukidajući četiri dugoročna Airbus A340-600 do kraja letnjeg rasporeda, a u zimskoj sezoni 2026–2027 dalje smanjujući kapacitet svog glavnog brenda na kratkim i srednjim relacijama za još pet aviona.

Kompanija je izričito pripisala ove mere rastućim troškovima goriva i posledicama radnih sporova.

Ovo je važan pokazatelj za industriju. To više nije samo pitanje lokalne optimizacije jednog prevoznika, već šireg pomeranja na tržištu ka disciplini u kapacitetima.

U situaciji kada gorivo postaje sve skuplje, deo flote stari, a marže na kratkim i srednjim relacijama ostaju slabe, aviokompanije počinju brže da izvlače neefikasne avione iz saobraćaja, smanjuju manje profitabilne učestalosti i preraspoređuju kapacitet u korist održivijih ruta.

U bližoj budućnosti, takve mere mogu uticati i na druge evropske aviokompanije, posebno one sa velikim udelom starijih aviona, koje su osetljive na cene kerozina i posluju na tržištima sa žestokom konkurencijom na kratkolinijskim relacijama.

Regionalni i mrežni prevoznici čine se najranjivijima, jer moraju istovremeno da održavaju čvorišta, obnavljaju flote i suočavaju se sa rastućim operativnim troškovima.

Međutim, srpski nacionalni avio-prevoznik, Er Serbija, još uvek nije najavio slične mere za smanjenje kapaciteta.

Naprotiv, kompanija sprovodi strategiju rasta za 2026. godinu. Prema podacima same kompanije Air Serbia, u prvom kvartalu 2026. prevezena su 813.188 putnika, što je za 3% više nego godinu dana ranije, dok je broj obavljenih letova porastao za 5% na 10.032.

Pored toga, Air Serbija je ranije najavila pokretanje novih linija u 2026. godini, uključujući Baku, Toronto, Sevilju, Tenerife, Firencu, Mikonos, Algero, Tbilisi i Ženevu.

Za godinu koja se završava 2025. godine, kompanija je takođe prijavila rekordni prihod od 719,5 miliona evra i dobit pre oporezivanja od 45,3 miliona evra.

Tako se na tržištu pojavljuju dva paralelna trenda.

U uslovima visokih cena goriva i geopolitičkih rizika, velike evropske grupe sve više se opredeljuju za smanjenje neefikasnih kapaciteta, dok pojedinačni prevoznici sa jačom dinamikom potražnje i boljom finansijskom osnovom i dalje imaju potencijal za širenje. Air Serbia trenutno spada u drugu kategoriju, iako bi, ukoliko se situacija na tržištu goriva dodatno pogorša ili potražnja oslabi, pritisak na mrežu ruta mogao da se proširi i na druge aviokompanije u regionu.