Srbija već ima zakonodavni okvir za digitalnu imovinu; međutim, široko rasprostranjena upotreba kriptovaluta za plaćanje robe i usluga ostaje ograničena i zavisi od stava regulatora. Poslovni interes za plaćanja kriptovalutom u zemlji raste, posebno u IT sektoru,

e-trgovinu, turizam, frilensing i međunarodna plaćanja. Međutim, kompanije ne mogu slobodno usvojiti kriptovalute kao standardni način plaćanja bez uzimanja u obzir zahteva Narodne banke Srbije, propisa o digitalnoj imovini, zakonodavstva o deviznom poslovanju, poreskih zakona i pravila o sprečavanju pranja novca.

Srbija reguliše tržište digitalne imovine od 2021. godine. Zakon o digitalnoj imovini obuhvata izdavanje i sekundarnu trgovinu digitalnom imovinom, pružanje usluga vezanih za digitalnu imovinu, hartije od vrednosti i poverenička prava, kao i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije.

Zakon pravi razliku između virtuelnih valuta i digitalnih tokena.

Nacionalna banka Srbije je odgovorna za regulaciju virtuelnih valuta kao vrste digitalne imovine i izdaje licence pružaocima usluga vezanih za virtuelne valute. NBS takođe navodi da se pružanje takvih usluga bez prethodne licence smatra neovlašćenim i zabranjenim zakonom.

Ključno pitanje za kriptoplaćanja je to što virtuelne valute u Srbiji nemaju status novca ili zvanične valute. Mogu se koristiti kao sredstvo razmjene ili investicioni aktiv, ali nisu zakonsko sredstvo plaćanja. Stoga je za preduzeća važno ne samo tehnički omogućiti prihvatanje kriptovaluta, već i pravilno strukturisati transakciju u pogledu računovodstva, oporezivanja, zaštite potrošača i finansijskog nadzora.

Za kompanije, to znači da se kriptoplaćanja mogu razvijati prvenstveno preko licenciranih pružalaca usluga digitalne imovine i modela u kojima se digitalna valuta brzo konvertuje u dinare ili neku drugu fiat valutu. Ovaj pristup smanjuje rizik od kursnih i cenovnih razlika za prodavca, ali zahteva jasna pravila od regulatora.

Bez "zelenog svetla" regulatora, kriptovalute u Srbiji će ostati više investicioni i trgovački instrument nego punopravno sredstvo plaćanja u maloprodaji i onlajn trgovini.

Važno je da tržište ima jasna pravila: ko može da obrađuje takva plaćanja, kako se određuje cena, kako se utvrđuje poreska osnova, kako se štite kupci i kako se sprečava zloupotreba.

Potencijalno, legalizacija ili pojednostavljenje kripto plaćanja moglo bi da podrži digitalnu ekonomiju Srbije.

Zemlja već ima snažan IT sektor, rastući izvoz digitalnih usluga i aktivnu zajednicu programera. Za kompanije koje posluju sa stranim klijentima, digitalna sredstva mogu biti pogodan alat za prekogranična poravnanja, posebno ako transakcije prolaze kroz regulisane kanale.

Ipak, rizici su i dalje značajni. Volatilnost kriptovaluta, potencijal za prevaru, anonimne transakcije i rizici od sankcija i pranja novca čine da regulatori budu oprezni. Za Narodnu banku Srbije, prioritet ostaje zaštita finansijske stabilnosti, potrošača i platnog sistema.

Srbija se stoga nalazi u prelaznom periodu: digitalna imovina je već priznata i regulisana, ali plaćanja kriptovalutama još uvek nisu postala deo dominantne platne infrastrukture. Sledeća faza će zavisiti od toga da li će vlasti uspeti da usaglase razvoj inovacija sa kontrolom rizika i zahtevima za finansijskom bezbednošću.

Zakon o digitalnoj imovini u Srbiji objavljen je u decembru 2020. godine i na snazi je od 2021. godine. Postao je jedan od prvih sveobuhvatnih pravnih okvira za digitalnu imovinu u regionu i utvrdio nadzornu ulogu Narodne banke Srbije nad virtuelnim valutama i ulogu Komisije za hartije od vrednosti nad digitalnim tokenima.