U zemljama Jugoistočne Evrope raste interesovanje privatnih investitora, posebno mladih, za kriptovalute visokog rizika na pozadini pada pristupačnosti nekretnina i slabljenja poverenja u tradicionalne metode akumulacije kapitala, piše Serbia Business.

Analitičari ovaj trend opisuju kao manifestaciju "finansijskog nihilizma" – situacije u kojoj neki investitori gube veru u tradicionalni model postepenog stvaranja bogatstva kroz štednju, nekretnine ili dugoročne finansijske instrumente, i umesto toga preferiraju rizičnija sredstva koja nude mogućnost brze dobiti.

Glavni razlog za ovakvo ponašanje su rastuće cene nekretnina, slab rast prihoda i osećaj da je društvena mobilnost onemogućena. Nekretnine su u regionu istorijski bile primarno sredstvo očuvanja kapitala i prenosa bogatstva između generacija; međutim, za mlade kupce ulazak na ovo tržište postaje sve skuplji.

Kao rezultat toga, deo kapitala se usmerava u digitalnu imovinu, gde je prag za ulazak niži, ali su rizici značajno veći.

Situacija je posebno poučna u manjim ekonomijama regiona, uključujući Crnu Goru. Apsolutno gledano, upotreba kriptovaluta tamo može izgledati ograničeno, ali kada se prilagodi veličini stanovništva, angažovanje se pokazuje kao visoko. Istovremeno, procenjuje se da obim kripto transakcija povezanih sa Crnom Gorom iznosi preko 2 milijarde dolara, što pokazuje rastući obim ovog sektora čak i u malim ekonomijama.

Ovaj trend je značajan i za Srbiju, jer odražava ne samo interesovanje za kriptovalute, već i šire pitanje ponašanja domaćinstava u pogledu ulaganja.

Ako mladi investitori smatraju da je nekretnine nedostižne, bankarske depozite niskoprinosni, a dugoročne instrumente nedovoljno pouzdane, veća je verovatnoća da će se opredeliti za špekulativne imovinske klase. To može pogoršati finansijsku nestabilnost i povećati rizik od gubitaka za pojedinačne investitore.

Na makro nivou, preusmeravanje dela štednje sa nekretnina, depozita i konzervativnih instrumenata u kriptovalute može promeniti strukturu štednje, potrošnje i investicionih tokova. Ovo je posebno osetljivo za male ekonomije: čak i promene koje su ograničene u apsolutnom smislu mogu uticati na bankarske depozite, tržište nekretnina i ponašanje malih investitora.

Poseban rizik odnosi se na regulaciju. U zemljama širom regiona, regulatorni okvir za kripto tržište često se razvija sporije od samog tržišta. To ostavlja investitore u zoni povećane neizvesnosti, gde se visoka volatilnost kombinuje sa ograničenom zaštitom potrošača i rizikom od prevare.