Kosovo neće uvesti obaveznu vojnu službu i umesto toga namerava da razvije model sveobuhvatne odbrane, izjavio je vršilac dužnosti premijera Albin Kurti.

Prema njegovim rečima, ovaj pristup je bolje prilagođen trenutnom bezbednosnom okruženju od tradicionalne obavezne vojne službe.

Kurti je naveo primer Finske, gde se odbrana ne doživljava samo kao odgovornost vojske, već kao sistem koji obuhvata celo društvo, uključujući državne institucije, privredu, civilnu zaštitu, infrastrukturu i rezervne mehanizme.

Ideja o obaveznoj vojnoj službi na Kosovu se razmatra već nekoliko godina. Kurti je ranije zagovarao njeno uvođenje, ali vlada sada efikasno menja svoj pristup: umesto regrutacije za mlade ljude, fokus je na širem konceptu. Ovaj model podrazumeva pripremu društva i države za krize, a ne samo povećanje veličine vojske.

Sveobuhvatni odbrambeni plan odobrila je kosovska vlada još u septembru 2024. godine. On ima za cilj da poveže vojnu gotovost, civilnu odbranu, otpornost kritične infrastrukture, informacionu bezbednost, mobilizacione sposobnosti i međuresornu saradnju. Kurti nije naveo vremenski okvir za pokretanje novog modela.

Odluka dolazi u kontekstu kontinuiranog rasta rashoda za odbranu na Kosovu. Pod Kurtijem, Priština je povećala finansiranje bezbednosnih snaga, kupila turske dronove "Bajraktar" i dobila odobrenje SAD za nabavku protivtenkovskih sistema "Džavelin". Vlasti su takođe najavile planove za osnivanje sopstvenog pogona za proizvodnju municije i laboratorije za razvoj dronova.

Rojters je ranije izvestio da Kosovo planira da izdvoji oko milijardu evra za odbranu u naredne četiri godine i poveća rashode za 60%.

Međutim, ovaj model ima svoja ograničenja. Finski primer koji je naveo Kurti izgrađen je tokom decenija i kombinuje univerzalnu obaveznu vojnu službu za muškarce i dobro razvijen sistem rezerve. Stoga, jednostavno kopiranje ovog modela nije dovoljno za Kosovo: zemlja će morati da stvori sopstveni sistem obuke, finansiranja, civilne odbrane i međuresoorne koordinacije.

Za region, ova odluka će se posmatrati kroz prizmu odnosa sa Srbijom. Beograd ne priznaje nezavisnost Kosova, proglašenu 2008. godine, i smatra Kosovo delom svoje teritorije.

Priština, sa svoje strane, jačanje bezbednosnih snaga vidi kao odgovor na pretnje iz Srbije i nestabilnost na severu Kosova, gde živi značajna srpska zajednica.

Situaciju dodatno stabilizuje prisustvo snaga KFOR-a pod komandom NATO-a. U Kosovu ima preko 4.000 mirovnjaka; oni igraju posebno važnu ulogu na severu, gde se redovno javljaju tenzije i sukobi između lokalnih Srba, kosovskih vlasti i bezbednosnih snaga.

Kosovo je priznato od strane više od 100 država, uključujući SAD i većinu zemalja EU; međutim, njegovu nezavisnost ne priznaju Srbija, Rusija, Kina, Ukrajina i nekoliko zemalja EU, uključujući Španiju, Grčku, Rumuniju, Slovačku i Kipar. Kao rezultat toga, Kosovo nije član UN ili NATO-a, iako teži evroatlantskoj integraciji.