Projekti velike infrastrukture u Srbiji u kojima učestvuju kineske državne kompanije sve više dolaze pod lupu javnosti i stručnjaka.

Zabrinutosti se odnose ne samo na troškove radova i nedostatak transparentnosti u ugovorima, već i na kvalitet izgradnje, bezbednost objekata i dugoročnu zavisnost Srbije od kineskih izvođača i zajmodavaca.

Debata o kineskim izvođačima se intenzivirala kako se njihova uloga u infrastrukturi Srbije proširila – od železnica i mostova do autoputeva i velikih urbanih projekata.

U poslednjih nekoliko godina kineske kompanije su postale ključni igrači u modernizaciji infrastrukture Srbije, ali je to praćeno sve većim brojem pitanja u vezi sa transparentnošću postupaka, raspodelom rizika i kontrolom kvaliteta.

Jedan od glavnih simbola ovog problema bila je tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu.

1. novembra 2024. godine tamo se urušio betonski krov, pri čemu je poginulo 16 osoba. Stanica je renovirana u okviru projekta modernizacije pruge Beograd–Budimpešta, a među izvođačima su bile kompanije China Railway International i China Communications Construction Company.

Uzroci urušavanja su predmet istrage, ali sama tragedija izazvala je masovne proteste i zahteve za objavljivanje dokumenata koji se odnose na rekonstrukciju.

Istovremeno, u Srbiji raste kritika zbog tajne prirode infrastrukturnih sporazuma sa Kinom.

Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti je izvestio da je izgradnja novog mosta preko reke Save u Beogradu, u kojoj učestvuju kineske državne kompanije, takođe izazvala pitanja zbog nedostatka otkrivanja detalja ugovora i zaobilaženja otvorenog tendera na osnovu međudržavnog sporazuma iz 2009. godine između Srbije i Kine.

Sličan obrazac može se uočiti i u novim projektima. U maju 2026. godine, Srbija je potpisala značajan infrastrukturni ugovor sa kineskom kompanijom za izgradnju autoputa "Vojvodina–Karađorđe", vredan oko 1,5 milijardi dolara.

Ovaj projekat jača prisustvo Kine u srpskom građevinskom sektoru, ali istovremeno ponovo postavlja pitanja o teretu duga, procedurama konkurentnog nadmetanja i ulozi kineskih kredita u finansiranju infrastrukture.

Problem za Srbiju ne leži u samoj učešću kineskih kompanija, već u modelu za sprovođenje projekata. Kineski izvođači često dolaze u okviru međuvladinih sporazuma, gde su finansiranje, ugovaranje i politički aranžmani spakovani u jedan paket. Ovaj model omogućava brzo pokretanje velikih građevinskih projekata, ali smanjuje konkurenciju, ograničava javni nadzor i otežava procenu stvarnog troška radova.

Za ekonomiju Srbije ovo ima dvostruki efekat.

S jedne strane, kineske kompanije su pomogle da se ubrza modernizacija puteva, železnica, mostova i industrijske infrastrukture. S druge strane, zavisnost od ograničenog kruga spoljnih izvođača povećava rizike: od prekoračenja troškova i neadekvatnog kontrolnog mehanizma kvaliteta do političke ranjivosti i rastućih dugoročnih obaveza.

Bezbednost ostaje posebno osetljivo pitanje. Nakon incidenta u Novom Sadu, javnost očekuje ne samo kažnjavanje odgovornih, već i preispitivanje sistema nadzora nad velikim građevinskim projektima.