Krajem prvog kvartala 2026. godine, javni dug Srbije ostaje umeren u odnosu na veličinu ekonomije; međutim, njegova struktura i dalje je visoko zavisna od stranih valuta i spoljnih tržišta kapitala.

Prema podacima Ministarstva finansija Srbije, na kraju marta 2026. javni dug iznosio je 39,35 milijardi evra, odnosno 41,7% BDP-a. Narodna banka Srbije takođe navodi da je dug centralne vlade iznosio 41,7% BDP-a, dok je dug opšte vlade bio 42,0% BDP-a, što je za 2,7 procentnih poena niže u odnosu na nivo na kraju 2025. godine.

Ključna karakteristika dužne pozicije Srbije nije ukupni nivo duga, već njegova valutna struktura. 78,9% javnog duga na kraju marta bilo je nominovano u stranoj valuti, dok je samo 21,1% bilo u dinarima. Većina duga bila je nominovana u evrima – 61,0%, američki dolar činio je 12,1%, SDR 5,6%, a druge strane valute 0,2%.

Procenjena direktna obaveza Srbije iznosila je 37,65 milijardi evra, odnosno 39,9% BDP-a, dok su indirektne obaveze iznosile 1,70 milijardi evra, odnosno 1,8% BDP-a.

Stabilnost srpskog tržišta potkrepljuje rejting investicionog ranga. U martu je S&P Global Ratings potvrdio rejting Srbije na nivou BBB- sa stabilnim izgledima, što se smatra znakom makroekonomske stabilnosti, poverenja u fiskalnu politiku i održanog interesovanja investitora.

Međutim, troškovi dugoročnog finansiranja ostaju značajan faktor rizika. Prinosi na određene međunarodne emisije Srbije iznosili su oko 4–6% krajem marta, u zavisnosti od roka dospeća i valute. To znači da za Beograd ključno pitanje predstavlja ne samo nivo duga, već i troškovi budućeg refinansiranja.