IT sektor Srbije postepeno prevazilazi model programiranja zasnovanog na uslugama i autsorsinga — koji je pokrenuo brz rast izvoza u poslednjih nekoliko godina — i preusmerava se ka razvoju sopstvenih rešenja zasnovanih na veštačkoj inteligenciji.

Ovaj prelaz odražava širi pomak u globalnoj tehnološkoj industriji. Kompanije više ne mogu da se takmiče isključivo pružanjem programera i razvojem prilagođenih rešenja za strane klijente. Vlasnički proizvodi, infrastruktura veštačke inteligencije, inteligentna automatizacija, obrada podataka i sposobnost kreiranja rešenja sa visokom dodatom vrednošću postaju sve važniji.

Veselin Evrosimović, direktor kompanije Comtrade Group, ističe da se Srbija mora odmaknuti od "programiranja zasnovanog na uslugama" ka direktnoj primeni veštačke inteligencije. Za zemlju to znači potrebu da razvije ne samo izvoz IT usluga, već i sopstvene tehnološke platforme, proizvode i industrijski specifična rešenja zasnovana na veštačkoj inteligenciji.

Srpski IT sektor je već postao jedan od glavnih izvora deviznih prihoda za ekonomiju. Prema podacima Američke uprave za međunarodnu trgovinu, izvoz IKT sektora Srbije iznosio je 4,1 milijardu dolara u 2024. godini, dok je prosečna godišnja stopa rasta ove industrije u poslednjoj deceniji premašila 26%.

U 2025. godini, prema The Recursive, izvoz IKT usluga iz Srbije dostigao je rekordnih 4,55 milijardi evra, što je otprilike deset puta više nego 2012. godine.

Rast izvoza učinio je IT jednim od najuspešnijih sektora srpske ekonomije; međutim, prethodni model ima svoja ograničenja. Autsorsing zavisi od troškova rada, potražnje stranih klijenata i konkurencije iz drugih zemalja. Sa širenjem veštačke inteligencije, neki jednostavni programerski i pomoćni zadaci mogu biti automatizovani, što potkopava održivost modela zasnovanog isključivo na prodaji radnih sati inženjera.

Ova nova faza razvoja zahteva od Srbije da razvije drugačiji skup prednosti. To podrazumeva razvoj kapaciteta veštačke inteligencije, pristup računarskoj moći, obuku inženjera za mašinsko učenje i velike podatke, komercijalizaciju naučnih istraživanja i kreiranje proizvoda za industriju, energetiku, finansije, zdravstvo, poljoprivredu i javni sektor.

Srbija već nastoji da ojača svoju tehnološku infrastrukturu.

Serbia Business je ranije zabeležila proširenje superračunarskih kapaciteta u Kragujevcu i razvoj digitalne infrastrukture oko budućeg inovacionog distrikta. Prema publikaciji, ovo bi moglo postati ključni element nacionalnog ekosistema veštačke inteligencije ako se državni računarski kapacitet, politike podrške veštačkoj inteligenciji i privatne tehnološke kompanije integrišu u jedan model.

Ukoliko tranzicija bude uspešna, IT sektor Srbije će moći da poveća udeo proizvoda i rešenja sa visokom dodatom vrednošću u svom izvozu, smanji zavisnost od jednostavnog autsorsinga i ojača poziciju zemlje kao jednog od tehnoloških čvorišta jugoistočne Evrope.