Estonsko Ministarstvo unutrašnjih poslova pripremilo je predlog zakona kojim bi se državljanima Rusije i Belorusije zabranila kupovina nekretnina, osim ako nemaju stalni boravak u zemlji, izveštava ERR.

Inicijativa se opravdava bezbednosnim obrazloženjem. Ministarstvo unutrašnjih poslova Estonije smatra da bi vlasništvo nad nekretninama koje građani zemalja koje Tallin smatra pretnjom po bezbednost i javni red poseduju moglo da se koristi ne samo kao privatna investicija, već i kao sredstvo za vršenje uticaja, zaobilaženje ograničenja ili uspostavljanje ekonomske prisutnosti.

Zabrana će se primenjivati ne samo na pojedince već i na kompanije čiji su konačni korisnici državljani Ruske Federacije ili Belorusije bez statusa stalnog boravka. Ministarstvo unutrašnjih poslova naglašava da je stvarni korisni vlasnik uvek fizičko lice, bez obzira na naziv kompanije ili strukturu vlasništva.

Stoga, ako je kompanija podržana ruskim ili beloruskim državljaninom bez dugoročnog boravišnog prava, takva kompanija takođe neće moći da kupuje nekretnine u Estoniji.

Za Srbiju, ove vesti su značajne ne kao direktan model za preuzimanje, već kao pokazatelj kako se stavovi prema imovini kao pitanju nacionalne bezbednosti menjaju unutar EU.

Od 2022. godine neke evropske zemlje su počele da posmatraju kupovinu zemljišta, kuća i poslovnih prostora od strane državljana Ruske Federacije i Belorusije ne samo kroz prizmu tržišta, već i kroz prizmu sankcija, obaveštajnih rizika i političkog uticaja.

Srbija se nalazi u drugačijoj situaciji. Beograd nije uveo sankcije Rusiji, održava bezvizni režim za ruske državljane i, od 2022. godine, postao je jedna od glavnih destinacija za Ruse koji se preseljavaju u Evropu.

Između februara 2022. i decembra 2024. godine, ruski državljani su podneli preko 73.000 zahteva za privremeni boravak u Srbiji, od kojih je znatan deo odobren. To je učinilo rusku zajednicu značajnim prisustvom u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima.

Ruska potražnja je takođe bila ključni faktor na tržištu nekretnina u Srbiji u poslednjih nekoliko godina, posebno u Beogradu, Novom Sadu i Vojvodini. Za mnoge kupce, nekretnina u Srbiji nije bila samo investicioni aktiv, već i sredstvo za legalizaciju boravka, jer se kupovina nekretnine može koristiti kao jedan od osnova za dobijanje boravne dozvole.

Međutim, primer Estonije pokazuje da će za zemlje kandidate za EU pitanje porekla kapitala i transparentnosti vlasništva postajati sve osetljivije. Za Srbiju je ovo posebno relevantno u kontekstu evropske integracije, pritiska sankcija u vezi sa NIS-om, oštrijeg kontrolovanja finansijskih tokova od strane EU i debate o ulozi ruske imovine u regionu.