Uvođenje punog CBAM mehanizma u EU od 1. januara 2026. godine pretvara pitanje električne energije za Srbiju iz rutinske energetske teme u faktor njene izvozne konkurentnosti. Mehanizam je već na snazi, a sektori koje obuhvata uključuju električnu energiju pored čelika, aluminijuma, cementa, đubriva i vodonika.

Suština problema za Srbiju je u tome što njen energetski sistem ostaje ugljenično intenzivan.

Prema podacima industrije i pregledu spoljne trgovine SAD, oko 60% električne energije u zemlji proizvedeno je iz uglja, uglavnom lignita, oko 30% iz hidroenergije, dok udeo energije vetra, solarne energije i biomase ostaje relativno ograničen. Zvanična preostala mešavina za proizvodnju u 2024. godini izgledala je ovako: hidroenergija – 28,97%, vetar – 3,89%, solarna energija – 0,35%, biomasa – 0,85%, dok je ostatak uglavnom činila proizvodnja iz fosilnih goriva.

U tom kontekstu, izvoz električne energije u EU efektivno postaje "cena u dva dela" – sama cena energije plus naknada za ugljenik, u zavisnosti od ugrađenih emisija i parametara EU ETS-a. Ali još važnije, ova logika se proširuje i na industrijski izvoz: prema procenama iz publikacije, oko 9–10,5 milijardi evra srpskog izvoza u EU vezano je za sektore ili lance snabdevanja pogođene CBAM-om, pre svega čelik, cement, aluminijum, električnu energiju i druge energetski intenzivne proizvode.

Stoga ključni zaključak za srpsku ekonomiju glasi: na tržištu EU neće biti konkurentna samo električna energija proizvedena u Srbiji, već proverena električna energija sa niskim ugljeničnim otiskom koja se može dokumentovano povezati sa izvoznim ugovorom ili industrijskom proizvodnjom. U suprotnom, CBAM će delovati kao dodatna skrivena tarifa na srpski izvoz. Upravo zbog toga pitanje izgradnje novih kapaciteta obnovljive energije, dugoročnih ugovora za zelenu električnu energiju i dublje integracije u evropsko energetsko tržište do 2026. godine više nije samo pitanje ekološkog imidža Srbije, već preduslov za očuvanje dela njenih izvoznih prihoda.